Prvo se pojavila kartonska maketa. A onda i to ruglo limenih lokala na starom Ćirinom železničkom mostu. Zatim su tom projektu dali nagradu. Nije to bilo čudo, uvek su sami sebi davali nagrade. Bio je jedan deo na mostu otvoren, a onda po principu, “para vrti gde burgija neće”, su i to zatvorili. Kada je otvoren ugostiteljski objekat “Stara pivnica”, Užičani su ovom mestu dali epitet “dno dna”, a nešto kasnije i to spontano ime “Stara ludnica”. Svašta se tu događalo – noćima požari i pucnjava, i sve vrste tučnjava, sramotni muzički program nije vikendom davao mira, uz oštar miris marihuane, svima nama koji živimo u blizini. I to traje godinama.
A onda su sadnice drveća porasle i zaklonile ruglo i svojim krošnjama smanjile snagu razglasa, na opšte zadovoljstvo nas, koji živimo u blizini. Ovo je jedan od velikih grešaka nekadašnje gradske vlasti, koja se sada ne može ispraviti, sem možda te bespravne gradnje. Ali niko neće da se zamera, da radi neprijatan posao, za koji je dobro plaćen.
