Ове године се навршило 103. година од почетка Великог рата. Желим само да подсетим на једну од хероина првог светског рата, Љубицу Чакаревић, храбру и лепу учитељицу из Ужица. После три и по године илегалног рада, Љубица је, да би умакла Аустроугарима, који су за њом расписали потерницу, у лето 1918. године, морала да напусти окупирану Србију. Са још неколико људи, под вођством војводе Лунета, Љубица је кренула пут Солунског фронта, да се прикључи српској војсци. После 27 дана избегавања потера и заседа, групица изгладнелих, изморених, готово босих људи, стигла је надомак борбених линија.
Успут су се нагледали спаљених села, вешала и лешева цивила, које су побили Аустријанци, Мађари, Немци и Бугари. Група се са муком и уз повремену борбу пробила с леђа кроз бугарске положаје и једва извукла живу главу пред српским положајима. Тако је учитељица Љубица, по речима војводе Степе и војводе Мишића, постала „први весник поробљене Србије на Солунском фронту“. За свој илегални рад и овај двадесетседмодневни подвиг, Љубица је одликована Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“.
