Бојаџиска радња Филиповића на “Житном пијацу” срушена је за потебе изградње трга 1958. године. Била је у сувласништву Филиповића и Дуњића. Филиповић Видосав је имао у њој бојаџијску радњу. По рушењу куће купио је кућу на Мегдану, близу данашње кафане “Кнегиње”, а породична кућа му је на раскрсници за Росуље. Кућа на “Мегдану” је била доста слична оној на “Житном пијацу”, у којој је прво била бојаџијска радња. У овој је касније било хемијско чићење и на крају продавница тепиха. Срушена је и на њеном месту изграђена зграда. Иначе, Видосав је имао и брата који је исто имао бојаџијску радњу 70-тих година.
Педесетих година је Ужице био град занатлија, имало је све занате потребних и граду и селу. Био је то независан град, који је могао у случају неке изолованости да самостално преживи. Имао је сопствену електричну енергију, водовод, ткачницу, а због некадашње пољопривредне школе у Севојну напредну пољопривреду у целом крају. Домаћинства која су имала сопствене баште, краве и сву перад. Град је имао службе које су се бринуле о здрављу становништва и домаћих животиња…
