Академски сликар Божо Ковачевић (“Мој рођак са села”) у родном месту 1981. године подиже мали „уметнички град“. На том простору од око деветсто квадратних метара, испуњених аутетничном златиборском архитектуром, налазе се изложбени и радни простори. Заувек сам захвалан његовој жени пок. Нади Ковачевић, физиотерапету у болници на Бањици, која ми је несебично помогла да се вратим после лоше урађене операције лома ноге и гипсаног корита у ужичкој болници.
Иначе, Божо Ковачевић је рођен 1934. године на Боровој Глави на Златибору, где је изградио тај уметнички градић, по коме је био познат. Крајем педесетих година прошлог века студирао је на Академији ликовних уметности, а почетком шездесетих одлази у Париз на усавршавање. Постдипломске студије завршио је код Ђорђа Андрејевића и Љубице-Цуце Сокић. Неко време боравио је у Њујорку, где је током 1965. и 1966. године имао четири велике групне међународне изложбе. Током осамдесетих самостално је излагао у Каиру, Франкфурту и Минхену. Како се почетком осамдесетих определио за пејзаже, на његовим сликама доминирају предели Златибора, Дунава, Ђердапа, Боке Которске, Далмације и других места. Преминуо је 26. новембара 2010. године у Београду.
