
Једна од првих послератних разгленица Ужица, на самом почетку педесетих, тек “оправили” зграду некадашње банке, пред којом је изложен тенк… На њој се види и она ружна надстрешица, која је повезивала зграде данашњег Музеја.

Једна од првих послератних разгленица Ужица, на самом почетку педесетих, тек “оправили” зграду некадашње банке, пред којом је изложен тенк… На њој се види и она ружна надстрешица, која је повезивала зграде данашњег Музеја.

Под утицајем телевизије, филма, часописа, тако и музичких рок звезди, брзо смо прихватали стил који ће припадати само нама.

Почело би с плочама преко разгласа, а завршло тако што би посетиоци и организатори узели иструменте у руке, опште лудило.

Бурек је ужичка јутарња поезија, српски сан далеко у туђини, а и повратак кући, јер га већ првог јутра, када се пробудимо у Ужицу и седнемо за стари кухињски сто, кева или баба донесе из “Здрављака” са ћошка, и то у масној ‘артији, јер зна да то волимо.