Тридесетог децембра 1955. године је у глуво доба ноћи избио пожар на ужичкој саборној цркви. Касније је установљено да је пожар изазвала стара електрична инсталација. Пожар је примећен у око пола пет, када су обавештени ватрогасци, који су пожар унутра угасили, али су се борили све до 8. јануара, јер су тињале греде и инсталација. У “Вестима” је о пожару писао текст Раде Познановић, “Пожар у ужичкој цркви”, у броју од 12. јануара 1956. Пожар је био и разлог да се ужичка Саборна црква у потпуности обнови.
Од Народног одбора градске општине, Црквена општина је добила 100.000 динара да се ураде нове инсталације и поправе сатови на торњу цркве. Завод за заштиту споменика из Београда на себе је преузео чишћење и рестаурацију фресака унутар цркве и тај посао су обављали Константин Ђорђевић и Душан Брајовић, под контролом Јарослава Кратине, професора ликовне академије из Београда. Дрвену арматуру изгорелог иконостаса изградио је Татомир Радичевић, столар из Буара, док је иконе на истом делу иконостаса израдио Јарослав Кратина. Августа 1956. године, Саборна црква је у потпуности обновљена, тако да се трагови пожара нису ни познавали.
Нешто касније ватрогасци су ушли да угасе пожар и на Гимназији…
