Велики догађај за моју велику породицу у Омладинској 28, а и за родбину Лазовиће (породица бабине сестре Софије Лазовић у исто време прве комшије), било је моје рођење тог 25. августа 1952. На дан када је девет деценија раније изгорело турско Ужице. Сви су ме волели и мазили, био сам прво унуче. Одрастао сам окружен љубављу и имао сам сретно детињство, које је само покварила та епидемија полиа 1956. године. Када се сетим свог детињства само осећам неку топлину осећања те љубави.
На првој фотографији са татом Влајком. На другој сам са татином највреднијим ствари коју је имао, фотоапаратом, исти је био и моја прва играчка у животу…
