Plaža “Kod debele vrbe”

817
Užičanke su se najčešće kupale u šivenim kombinezonima
Užičanke su se najčešće kupale u šivenim kombinezonima

Ta plaža je bila bajkovito mirno i zaklonito mesto, gde su majke učile buduće užičke nimfe da plivaju. Savremenice, sa kojima sam tokom dugog vremenskog perioda razgovarao, naviše su se sećale kupanja u Đetinji, u viru kod Debele vrbe, koja se nalazila gde se odvaja jaz prema Zrnjovoj vodenici. Tu su se kupali deca i žene, jer je bilo “zgodno” – malo pliće i zabačnije od pogleda prolaznika. Mladi su se kupali u gaćama i gaćicama, a žene u domaćim šivenim konbinezonima. Tu je zaista bila jedna debela vrba, koja je podsečena kad se krenulo sa izgradnjom plaže.

Užička sećanja tih vremena i tog mesta:

“Užičke gospe sa svojim mališanima su oživljavale taj prostor jednom životnom punoćom. Đetinja se na tom mestu odvojila u rukavac ujednačene dubine, odraslima po sredini toka iznad pasa, pa teče lagano bistra i čista kao suza. Po obali rukavca drevne vrbe. Sve su debele da ih ne možeš obgrliti. Verovatno je po nekoj, čije je stablo najdeblje, to mesto dobilo ime. A vrbe rasule kose svojih krošnji, pa im nemarne senke u nestvarnoj igri trepere i vijugaju u vodi Đetinje.”

Plaža "Kod Debele vrbe", s leva - Milka Rosić, Zora Malenković, Beba Šević i Margita Malenković
Plaža “Kod Debele vrbe”, s leva – Milka Rosić, Zora Malenković, Beba Šević i Margita Malenković

“Pod bedemom rukavca zelena oaza – Livadak. Bog ga dao na tom mestu za uživanje na suncu, ili u senci vrba. Živ je i kipti od igre golišavih devojčica i dečaka, i putenosti koja obuzima sva čula. Mame su u naročitim jednodelnim i uvek crnim kostimima. Donji delovi kostima skoro im pokrivaju bedra do iznad kolena. Deca tih mama nose gaćice. Nekad su u devojčica, ko bajagi, dvodelni kostimi tako živih boja.”
Kod debele vrbe ponovo se stope s tom radosnom slikom života u istinitim pričama starih Užičana. U igri svetlosti i senki, i vodi, i na Livadku su i druge mame, jedre i drugačije obnažene. Mame u kombinezonima, načešće crnim verovatno da se manje skrozi. Sa njima je mnoštvo dece, zdrave, gole razigrane. Slike, čas jarkih i živih boja, čas senovite, kao što su u izrazu holandskih slikara, izrastu u grandiozne kompozicije. A bolji plivači i oni modernije opremljeni kupali su se “kod Fikara”, gde je kasnije podignut ferijalni dom “Mladost”. Ali to je posebna priča, o tome zaista ima šta da se pripoveda.