Године 1959. у Ужицу је створен нови велики оркестар, на инцијативу већ познатог композитора Жарка Петровића. Милош Броћић Броле после студија у Сарајеву се те 1959. вратио у Ужице као наставник музичког, запослио у ОШ „Душан Јерковић“. Одмах је почео да децу учи свирању и певању, основао је оркестар и хор. Чим су видели да је пун елана, да воли да ради свој посао, тадашњи ужички функционери позвали су Жарка Петровића, који је позвао Брола за члана великог оркестра. Добили су задатак… Секретар Среског комитета, Срећко Недељковић Жујо, позвао је Брола и рекао му да је он одређен да “реактивира игранке”. “Окупио је све надлежне градске структуре и на састанку истакао да сваки евентуални ексцес или туча морају се сузбити, једноставно, игранки мора бити”. Броле је прихватио и све организовао “на нивоу” до 1961. године. Направио је озбиљан оркестар и у њега увео трубу.
У њему уз Брола свирају: Бранислав Паниж Нос – саксофон, Петар Јовановић – гитара, Милутин Кораћ – гитара, Стево Зарић – гитара, Милорад Искрин или Црни Стефановић – бубњеви, Борко Здравковић – удараљке, Срећко Николић – саксофон и кларинет, повремено Бато Јездић – труба. Свирају током лета на свим местима на којима се у Ужицу одржавају игранке, најчешће у Соколани, све до завршетка Трга партизана 1961. год.
Када је завршен Трг, започињу игранке у Градској кавани. Састав који је тада наступио назван је “Вис Ере”. Настао је од поменутих ужичких музичара: Милош Броћић је свирао хармонику, Милорад Искрин-бубњеве, Петар Јовановић гитару, Владе Мршевић вокал, кларинет Сирча… Тада се појављују и два нова талента: уз Бата Јездића запевала је с Ерама невероватно талетована Радмила Бурлић, ћерка чувеног ужичког кафеџије Бурлића. Радмила ће нешто касније снимити и прву ужику сингл плочу са две нумере у духу народног мелоса.
Ере су један од најзначајнији оркестара у музичкој историји Ужица. Први штампају плакате. До тада се састави ретко имали име, плакете су писане руком. Са речју Jazz (џез) се означавало да састав не свира народну музику. Репертоар Ера је био веома разноврстан, са певањем, лаганим и брзим ритмовима. Од џез стандарда, који је Броле аранжирао за цео састав, прилагдивши их музици за игру, као иструментал, па све до актуелних пробраних шлагера; композиција Арти Шоа, Бени Гудмана, италијанских канцона, песама из репертоара Ђорђа Маријановића, Радмиле Караклајић, осталих тада популарних југо-певача. Уз помоћ “Ера”, поп музика стиже у Ужице. Свирају њен дивљи правац рокенрол, а најпре “ствари” Чаби Чекера. Бројни репертоар је редовно одржаван новим композицијама, које су се тек појавиле. У дане празника и дочека нових година, свирали су блок староградских песама и кола.
