Када се стигне у долину Ђетиње, ниже Крчагова, окружену брдима на којима су засеоци: Мендино брдо, Стјеповића лука, Влаовац, Рујевац, Гај, Црквари и Гајеви, стигли сте у Севојно, ужичку градску општину и индустриску зону. У Севојну има око 2300 домаћинстава са преко 7000 становника. На том подручју су археолошки локалитети Трешњица и Којадиновина, на којима је откривено неколико праисторијских хумки, и тумула из бронзаног и гвозденог доба. Током изградње Ваљаонице у Севојни је нађена римска урна са остацима покојника и накита, која је припадала некрополи, која је већим делом уништена.
Севојно је први пут поменуто у турском катастарском попису из 1476. године. Помињу се села Горње и Доње Севојно. У Севојну, у долини засеока Влаховац, у првој половини 18. века је изграђена црква брвнара Св. Арханђела Михаила. Крајем 19. века саграђена је у самом центру Севојна и црква Св. Арханђела Гаврила. Одмах ту у близини цркве, 1889, подигнута је основна школа, и тако је формиран центар Севојна.
Од 1926. започета је градња зграде Ниже пољопривредне школе и интерната за ђаке, који су завршени 1929. године. Ова школа је веома унапредила пољопривреду у ужичком крају, али амбиције народног хероја, рођеног Ужичанина, који је тада био Министар унутрашњих послова Југославије, Слободана Пенезића Крцуна, за ужички крај су биле много веће. После рата пољопривредна школа није наставила свој рад. У њеној згради је био хотел „Мејуг“, у новије време млекара. Године 1950. почела је изградња великог индустриског комплекса Ваљаонице бакра, а касније и алуминијума, када почиње урбанизација села Севојна.
Данас се севојничка основна школа зове „Алекса Дејовић“. Сем комплекса обе ваљаонице, ту су погони предузећа „Будућност“, „Јединство МПП“, Продајни салон и сервис ауто куће „Ракета“ и много тога још, попут КУД-а „Севојно“ које је било прави расадник талената. Са истим именом постоји и гиманастички клуб, планинарско-смучарски клуб, фудбалски клуб.
