Put je prokopan skoro pre jednog veka, 1922. godine, u isto vreme kada je građena pruga Užice – Sarajevo. Pre izgradnje ovih saobraćajnica išlo se starim Zlatiborskim putem, koji je građen od 1875. do 1879. godine. Pre toga tu je bila karavanska staza, a danas je to Zlatiborska ulica. Ona vodi od Železničke stanice, na početku je kuća izgrađena krajem 19. veka u kojoj je bila kafana “Zlatni prag”, gde su u pijačne dane svraćali seljani sa Zlatibora. U njoj je za vreme Užičke republike radila obućarska radionica. Ostale kuće duž ulice su izgrađene poslednjih decenija 20. veka.
Stari Zlatiborski put je preko “Kuke” izlazio na Zabučje, gde se pored zaseoka Prljevići dolazilo na Belu zemlju. Odatle se i starim i novim magistralnim Zlatiborskim putem, preko Mačkata, Zlatibora, Kokinog Broda, Nove Varoši, Prjepolja, Bjelog Polja, Mojkovca, Kolašina, dolinom Morače stizalo nekada u Titograd, danas u Podgoricu i dalje, na Jadransko more.
Radove na “novom” Zlatiborskom putu radilo je preduzeće “Ogran”, glavni inžinjer je bio Josiv Ševčik, a Aleksandrov most, kojim se ulazilo na put, projektovao je inženjer Sekula Knežević Ćaldović Ćaldo. Sa nadzornikom Milanom Januševićem, tokom 1924./1925, izneo je najveći teret terenskog rada na gradnji puteva i mostova užičkog kraja. Naročito puta do Kraljevih voda, gde i danas postoji Ćaldovo odmorište kod tunela, kojim se stiže na Kraljeve vode.
Put je rekonstruisan na početku sedamdesetih 20. veka, a kasnije je dodata treća traka, što je povećalo njegovu bezbednost i propusnu moć. U Sušici je petljom povezan sa Dubrovačkim-Sarajevskim putem. Rekonstrukciju puta su uradila preduzeće Putevi Užice, “Planum” i “Partizanski put”.
Na deonici puta od Zlatibora do Nove Varoši urađena je nova traka. Izgrađeno je 7 mostova, ukupne dužine 700 metara preko reke Šupljice i nekoliko potoka, tako je ova deonica skraćena za nešto manje od 2 kilometra.
