Ливадак је био омиљено излетиште Ужичана још од времена Турака. Ту су долазиле породице током већих празника, најпре на Ђурђевдански уранак, у новије време за Првомајски, када су паљене логорске ватре. То је превој на истоку Ужица, између Царине и Крчагова, у саставу је МЗ Царине. Благо заравњеним врхом Ливадка некада је водио пут од Ужица преко Сарића Осоја према Пожеги, а данас пролази улица која спаја делове насеља на Доварју, Вујића брду, Капетановини са центром. Горњи део Ливатка је под грабовом и боровом шумом испресецан стазама. Ту се налазило извориште за “Аљову чесму”, чесму испред Саборне цркве и чесму “Пањ”, преко пута Парохијског дома.
Нижи делови Ливадка су временом насељени, грађене су породичне куће повезане уским стрмим сокацима. После Другог светког рата ненастањени део је пошумљен боровима све до Карађорђевог шанца. После рата у делу Ливатка обраслог шумом изграђена су два спорска терена за мале спортове за потребе Учитељске и Техничке школе. Те спорске терене, иако запуштене, Ужичани и данас користе.