У пројектном задатку Трга, арх. Станко Мандић је предвидео да зграда “Друштвени дом” буде на северној страни Трга, између улица Краља Петра и Љубе Стојановића и зраде Народног позоришта.
Друштвени дом је повезан са зградом позоришта. Испред плато са уређеним паркићем. Тај комплекс је требао да буде спомен дом, “меморијално културни друштвени објекат у знак сећања на ближу и даљу прошлост града”. Зграда је у у непосредној композиционој вези са Тргом, чини његову позадину, заузимајући највиши положај у односу на платое и пресечен ниво Трга. У пројекту трга, Друштвени дом је био означен као Дом културе. Део пројектованог Спомен дома, довршен је 1961, а други део, Зграда Народног позоришта, 1967. Спомен домом данас се назива део овог објекта који је пројектован, али није изграђен 1961, него крајем осамдесетих. У друштвеном дому данас су просторије Народне библиотеке Ужице, ужичког Телекома Србије, општинског синдиката, Савеза бораца…
Те 1961, када је Трг отворен, у зграду која је названа Друштвени дом су усељене друштвено политичке организације: Социјалистички савез, Савез комуниста, Савез бораца, Народна библиотека Ужице, Раднички униварзитет “Радован Драговић” и новинско издавчка установа “Вести”. Почетком седамдесетих година 20. века у овој згради је почео да се емитује програм Радио Ужица. Године 1972. у подземном делу зграде позоришта отворен је Омладински клуб са дискотеком ОК. У паркићу на платоу испред библиотеке, у коме доминирају Панчићеве оморике, током пролећа и лета сакупљала се слободнија ужичка омладина и уз гитару се ту певало и свирало. Изводили су се перформанси, из тог простора и омладинског клуба ће понићи многи ужички писци, песници, музичари.
Уз сам део зграде наткривеног пролаза, према северном делу града, из паркића на платоу Трга постоји повелика клупа окружена зеленилом. Ту су се окупљали млади, будући чувени ужички коцкари, играли своје прве коцкарске игре и правили прве коцкарске дугове. У то време је коцка била забрањена, милиција је јурила коцкаре. Због коцкарске игре тај парковски плато добиће име од Ужичана “Кец бар”, које ће остати до данашњих дана, и ако ту коцкара више нема. У овом простору у новије време изведено је неколико перорманса и џез наступа ужичких музичара.
