Милун Веснић је прву трку возио 3 марта 1976. Сина Милована је добио 29. фебруара. У историју мото спорта је ушао као најтрофејнији возач некадашње Југославије. Победио је у 144 трке, двоструки је првак Балкана, носилац 18 титула првака државе, први добитник дијамантске кациге и власник четири златне кациге. Године 1997. основао је Ауто спорт клуб Весић, који се исте године прикључио такмичењима на кружним и брдским стазама, од којих је најзначајнија Отворено првенство Европе на кружним стазама 1999, 2000 и Првенство Европе на брдским стазама 2009. Милунова супруга Даница Веснић први је женски рели сувозач у историји југословенског аутомобилизма, а заједно са Милуном је освојила једну титулу балканског шампиона.
Родили су шампиона. Њихов син Милован, кога сви у Ужицу знају као Микицу, растао је уз аутомобиле. Ужичани су знали да Милун, који је у међувремену постао највећи југословнски аутомобилски ас, шампион Балкана и његова Даница спремају свог насленика сина Микицу за великог шампиона у аутомобилизму. Иако је Микица дуже време играо фудбал у ужичком фудбалском клубу Слобода, ауто спорт је однео победу. Упознао је најбоље возаче некадашње Југославије од којих је доста научио, и већи део његовог живота су постале ауто трке. Са такмичењем је почео 1994. године и одмах је стигао до вицешампионске титуле у релију са „пежоом 205“.
– “Сачекао сам да постанем пунолетан. Признајем да сам у почетку сумњао у себе, јер нисам желео да будем црна мрља у очевој каријери. Нисам хтео да причају како је син јединог освајача „Дијамантске кациге“ промашај. Међутим, притисак је нестао чим сам изашао на стазу. Још добро памтим прву трку у Зајечару. Отац ми је рекао: „Сине, иди и кали се“. Возио сам у класи 1300 група Н, која је била изузетна. Шта да вам кажем, поред себе сам имао седморицу шампиона. Кроз циљ сам прошао као трећи и иза себе сам оставио петорицу бивших првака у различитим класама. Стекао сам самопоуздање и одлучио сам да се опробам у све три дисциплине – кругу, брду и релију. У дебитантској сезони сам уписао и прву победу у релију.”
Каријера Веснића јуниора добила је убрзање у 1995. години. Отац му је набавио БМW М3 групе А. Била је то брза машина, а Микици непуних 19 година. Ужички познаваоци ауто спорта су говорили: „Милуне, ниси нормалан. Пребрз је то аутомобил за дете“. Није их послушао, Микица је освојио дуплу титулу (круг и брдо) и постао и сам прави возач победник, захваљујући искусном Милуну који је веровао у сина. Победе и титуле су се ређале, а онда је Микица одлучио да се 1999. године испроба у иностранству. До 2002. возио је у „Рено клио купу“ и стекао међународно искуство, научио технику вожње. Била је то скупа школа, али се исплатила. Уписао и једну победу у „Рено клио купу“ (2001. године). Могао је много више, али је имао срестава за три, четири трке годишње. Није имао новца за тренинге, само је излазио на стазу и возио. Кад се вратио у Србију наставио је да ривале оставља за себе, са планом да поново вози на међународној сцени.
Клуб своје најбоље резултате бележи у задње четири године након повратка Милована Микице Веснића на европску сцену. Након 12 националних титула шампиона, Микица Веснић за клуб осваја четири титуле шампиона централне Европе на кружним стазама (2013, 2015, 2016 у спринт и ендуранце серији), Руди Пешовић је два пута трећи (2015, 2016), док је Младен Лалушић забележио друго место у ФИА ЦЕЗ серији (2016).
2016-те године АСК Веснић у Србију доноси осам пехара са интернационалне сцене, што је за сада највећи клупски успех у историји српског ауто спорта. Милован Веснић је освајач ФИА ЦЕЗ трофеја у спринт и ендуранце тркама, Младен Лалушић је први у ендуранце и други у спринт тркама, док је Рудолф Пешовић у бојама клуба из Ужица освојио треће место у ЦЕЗ-у комплетиравши свесрпски подијум у класи Д4-2000ццм. Пешовић је томе додао још и титуле шампиона Словачке, Чешке и ЕСЕТ В4 ЦУПа. У сезони 2017 АСК Веснић заједно са АСК ГМ рацинг теам из Горњег Милановца улази у пројекат набавке најновијег аутомобила ТЦР спецификације, Ауди РС3 ЛМС са којим ће у наредним годинама наступати на међународној сцени.
Године 2015 породица Веснић је славила 40 година бављења ауто-спортом. Још једно значајно признање је дошло ауто сервису Веснића, у чувену трофејну собу у Горјанима покрај Ужица. На свечаном отварању 4. Међународног фестивала спортског филма 2015. на Златибору, легенда југословенског и српског аутомобилизма Милун Веснић добио је награду за животно дело. Раме уз раме са осталим лауреатима, великанима српског и спорта некадашње Југославије, били су то: Новак Ђоковић, Јасна Шекарић, Мима Јаушовец, Никола Пилић и Дарко Бајић. Захваљујући се на церемонији доделе одржаној у Конгресном центру Србија на Златибору, Милун Веснић је, као и увек, био скроман на речима и поручио је: „Очекујте ускоро и трећу генерацију Веснића на стази!“, што је изазвало буран аплауз присутних.
Мада Милун не воли да се о томе прича, морам за сајт незаборава рећи да Милун није само аутомобилиста, директор клуба и тренер. Ужичани га знају и по његовом хуманитарном раду. Кад се прелиста стара штампа наиђе се на чланке о његовој помоћи деци рудара страдалих у јами Распоточје, како је 1983. дао целу новчану награду на тркама, преко 20.000 марака за изградњу новок блока ужичке болнице. Помагао је младе спортисте, оболеле колеге, помагао је људима у невољи у ужичком крају и у Србији, некад у Југославији…
