Шеснаест километара северозападно од Ужица налази се центар изразито брдовитог лепог ужичког села Стапари. Када се иде трасом некадашње старе ћирине пруге, пут је краћи за 7 километара. Центар села се налази на 822 м надморске висине. Стапари се налазе на обронцима планине Таре, одакле се спуштају до периферије Ужица. Највиши врх Стапара је Буковик 978 м, најнижа тачка села је на реци Ђетињи која је 484 м на Стапарској бањи. Због изражене висинске разлике, Стапаре одликују два климатска појаса. Умерено-континентални у кањону реке Ђетиње и планински на северној старни села.
У другом веку пре Христа на подручју Стапара је живело илирско-келстско племе Партини, који су имали светилиште у пећини Мегари. На археолошком налазишту “Мала Градина” откривене су некропле из бронзаног и гвозденог доба, као и некропола из средњега века. У атару села и на Пониквама постоје остаци римског пута на коме је настао средњовековни трговачки пут према Дубровнику и Босни.
Стапаре дели речица Сињевац. У Стапарима су засеоци: Кула, Мојковићи,, Тупаја, Гредица, Долови, Постење, Дупци, Десна Река, Волујац и Буља. Парохијална црква посвећена је Св. Архангелу Гаврилу. Јоаким Вујић је забележио у “Путешествију по Србији” да је саграђена 1820. на темељима цркве коју су Турци у аустроугарском рату срушили. Цркву су са благословом кнеза Милоша обновили Јован Мићић и кнез Средоје.
У центру села је осмогодишња школа, истурено одељење ОШ “Краљ Петар II“. До 1974. кроз атар села је пролазила железница, па су Стапарци на посао у Ужице путовали “ћиром”. Северном страном села пружа се магистрални пут Ужице – Бајна Башта. До Стапара је могуће доћи пругом Београд – Бар, која пролази јужним делом села. Због постојања аеродорома Поникве, који је делимично оспособљен за летове, и ваздушни саобраћајем је могуће доћи до села.
У селу живи око 900 становника у 322 домаћинства. Село Стапари поседује значајан туристички потенцијал. У Стапарима се налазе две бање и извори лековите воде који су добри за кожу лица. Такође, село Стапари поседује и један од најбољих рејона за пецање рибе на Ђетињи. Ту је Стапарска градина, Стапарска бања, Римско гробље, Савин камен, Врело Постјеница, Пећина Мегара, Етно село… Па ко зажели авантуру, нека крене у Стапаре.
Прилог, део из књиге Љубомира Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Стапарци (Перишићи, Гачићи и Синђићи) су најстарије породице овог села. Гача и Периша Стапарци су из Куча, дошли негде у Колашин и преко Диваца сишли у ово село. Они су се први почели насељавати у селу поред пута, којим су се горња села спуштала Ужицу, населили се са обе стране пута и међу собом подигли цркву, после школу и механу, чиме је део села постао средина, мада није стварна средина села. Стапарци су жилави, радни, издржљиви, послу одани и најбољег материјалног стања и положаја; има их у Стапарима 38 кућа, славе Никољдан.
–Радојичићи су, као и Стапарци, сишли и на Кули населили пре, као и претходни, 200 година, дошли из Доње Бистрице испод Златара. Дошла су два брата, па старији прешао у Гостиницу, а млађи остао и нашао склоништа на Кули са обе стране старог пута, којим се спуштало у Турицу и град ужички, има их 15 кућа, славе Лучиндан.
– Мојковићи (Даничићи, Милутиновићи и Милосављевићи) су трећа стара досељена породица. Мојковићи Милутин и Милосав са удовом Даницом дошли су из истоименог села у црногорском Колашину. На сеобу их је покренуо Периша Стапарац и са њима дошао, прво их населио изнад врела и пећине Мегаре, где су дуже остали. Цео овај крај око Мегаре назову Мојковићима, па се тако и данас зове; а чим који од њих испадне из села опет се зове Мојковић. После деобе удова Даница као најслабија страна у Мојковићима и њени потомци се назову Даничићи. Милутинови синови пређу у Тупају и постану Милутиновићи и Милосављевићи; касније Милосављевићи пређу у Волујац и Буљу. Даничин унук пресели се у Гредицу и тамо се насели. Има их данас у селу 40 кућа, славе Ђурђевдан.
– Словићи су четврта старија породица, дошли су за Стапарцима и прво засели у Доловима, па се после померили у Волујац и Буљу, где су увек заузимали најбоља и најјача имања у тим крајевима. Они су овде сишли из Чајетине а раније из села Кратова код Прибоја. Словића има и преко Увца према Јабланице, овде их је 16 кућа, славе Аранђеловдан.
– Курлаге (Курлагићи) су пета од истовремених старијих породица, прва посела Постење. Курлаге у Постењу, у Тупаји у Мојковићима, у Кули у Ристовићима, су пореклом из Комарнице у Дробњацима. Курлаге је подигао на глас њихов предак, који је добио надимак по имању неког Турчина Курлаге у Постењу. Курлаге су људи од вредности, велики устаници, дрски и склони за напад, по чему се одликују Курлагићи, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.
– Ћосићи су шеста старија породица, насељени у Волујцу, Стапарима, Буљи и Душцу, једна иста породица, потомци неког Никифора Ћосе, који се први пут населио у Волујцу и тамо умро; неки његови потомци одселе се у ваљевске Попучке и тамо остану. Старина им је из села Волује код Никшића. Овде их има 17 кућа, славе Јовањдан.
– Богојевићи спадају у старије породице. Богоје Брашњо дошао је са децом својом из Бабина код Пријепоља и посео Поникве и Долове. Њагови потомци су:
–Илићи у Кули;
–Деспићи у Тупаји и
– Маринковићи на Гредици и Буљи; има их 17 кућа, славе Никољдан.
– Мирковићи су у Стапару, Тупаји, Страњаци и Дупцу, досељени из Горњих Страњана изнад Пријепоља, има их 13 кућа, славе Стевањдан.
– Вуковићи су у Стапарима и Мојковићима;
– Драговићи у Постењу
– Ирићи у Десној Реци су потомци Вука Драговића и његовог брата, досељени из Сељанчице код Пријепоља, има их 15 кућа, славе Јовањдан.
Све су се горње породице доселиле пре Кочине Крајине у ово село. У то доба долазе многе породице и по реду су:
– Бошњаковићи и Скокићи. Јовица и Никола Бошњаци пали су у Постење, па се одмах поделили, те се Јовица одселио у ваљевске Пријездиће, а Никола остао. Дошли су из Врбова у Полимљу код Пљеваља; има их у Постењу у Гредици и као Скокића 11 кућа, славе Никољдан.
– Миловановићи у Стапарима и Кули сродници су Марковића из Г. Страњака, дошли у ово село и прво се населили на Кули, има их 6 кућа, славе Алимпијевдан.
– Буквићи у Тупаји и Доловима
– Секулићи у Дупцима дошли су из села Букве код Пљеваља, има их 11 кућа, славе Стевањдан.
– Дивјаци (Дивљаци, Дивљаковићи) у Постењу и Волујцу су из Црвен-Дола на Чеву, има их 8 кућа, славе Аранђеловдан.
– Обућине;
– Јешићи и Јевтовићи у Десној Реци;
– Максићи и Васићи у Буљи дошли су од Колашина из Мојковића 20 година после првих Мојковића, има их 14 кућа, славе Јовањдан.
– Млађеновићи и Лукићи у Мојковићима су из Калудре у Колашину, дошли после Мојковића, кад и Обућине, има их 12 кућа, славе Часен Вериге.
– Старчевићи на Гредици, њих је довео Крстивоје Старчевић из села Букве код Пљеваља. Прво је дошао у Мојковиће па ту и умро; како се два пута женио, старија деца му остану у селу а млађа од друге жене изађу на Гредицу и тамо се населе, има их 12 кућа, славе Јовањдан.
– Радовановићи (Црепуљари) дошли су из Слатине код Прибоја и населили се да граде црепуље у Кули, има их 6 кућа, славе Пантелијевдан.
– Крњевићи (Крњачићи) и Ћубићи (Ћубе), први у Постењу – други у Тупаји довео је и Тупају и ту их населио Ћубо Крњевић из села Крмаче на Увцу. Ћубови потомци су од две жене; од прве Ћубићи (Ћубе), од друге Крњевићи (Крњачићи), има их 8 кућа, славе Томиндан.
Горњи досељеници су до 1810. године. После те године населили су се:
– Кнежевићи и Ђуричићи у Десној Реци и
– Јовановићи на истом месту и у Буљи су од Кнежевића из Биоске, има их 13 кућа, славе Никољдан.
– Рафаиловићи и Ристовићи, први у Стапарима – други у Кули су из Негбина, има их 5 кућа. Славе Ђурђевдан.
– Бакрачлије у Дупцима, Десној Реци и Тупаји су из Пчелица, однекуд из Црне Горе, има их 4 куће, славе Лазаревдан.
– Јокићи и Илићи у Тупаји су из Тупаје, има их 7 кућа, славе Лучиндан.
– Милановићи у Мојковићима су стара Трифуновића много расељена свештеничка породица из Кремана од тамошњих Захарића (Радоњића), има их 4 кућа, славе Лучиндан.
– Гредељевићи су у Стапарима и Мојковићу, досељени из Чајетине од Барјактаревића, има их 4 кућа, славе Аранђеловдан.
– Веселиновићи, њиховог претка довела је мати из Карана и оставила у Мојковићима, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.
– Пејићи (Кесеровићи) су у Мојковићима и Кули, превео их са Кесеровине у Биосци њихов деда Паја Пејић те их зову Кесеровићи, има их 4 кућа, славе Никољдан.
– Плакаловићи су из Црне Горе од Грахова, има их 3 куће у Тупаји, славе Јовањдан.
– Антонијевићи и Лазићи, први у Кули – други у Дупцу и Волујцу, дошли су из Кратова, има их 5 кућа, славе Мратиндан.
– Попадићи у Мојковићима и Стапарима су из Заовина, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.
– Димитријевићи су из Дробњака, познији досељеници на Гредици, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.
– Марјановићи у Дупцима су из Доброселице, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.
– Челиковићи у Десној Реци и Дупцима су из Заовина, има их 3 кућа, славе Ђурђевдан.
– Петровићи и Скеровићи, први у Десној Реци – други Доловима, њих је населио Петар Скеровић из Жупе код Пљеваља и пошто се два пута женио деца му се одселила на две стране, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.
– Стевановићи у Тупаји и Волујцу су из Комана у Црној Гори, има их 3 кућа, славе Аранђеловдан.
– Спасојевићи и Милосављевићи, први на Постењу – други на Гредици су из Пипера у Црној Гори, има их 5 кућа, славе Никољдан.
– Паковићи су из Негбина, има их у Буљи 4 куће, славе Ђурђевдан.
– Бошковићи и Нешковићи у Буљи су од Ковачевића у Шљивовици, има их 6 кућа, славе Св. Враче.
После 1834. године и после 1878. године дошли су:
– Мандићи у Мојковићима су из Сељана код Пријепоља, има их две куће, славе Ђурђевдан.
– Лазаревићи су из Бање, једна кућа, славе Стевањдан.
– Доганџићи су на Кули, дошли из Качера, једна кућа, славе Никољдан.
– Новаковићи су из Пчелица, једна кућа, славе Никољдан.
– Којадиновићи су из Заовина, једна кућа, славе Стевањдан.
– Пјевчевићи су из Рутоши, једна кућа, славе Никољдан.
– Станишићи су из Станишеваца, једна кућа, славе Никољдан.
– Станковићи су из Мокре Горе, једна кућа, славе Стевањдан.
– Аћимовићи су из Биоске, једна кућа, славе Јовањдан.
– Маџаревићи су из Осата у Босни, једна кућа, славе Аранђеловдан.
– Радовићи су из Шљивовице, једна кућа, славе Св. Враче.
– Шишићи су из Гостинице, једна кућа, славе Аранђеловдан.
– Радовановићи су из Вранеши, једна кућа, славе Никољдан.
– Панићи су из Биоске, једна кућа, славе Петровдан.
– Томашевићи су из Бистрице, једна кућа, славе Лучиндан.
– Перишићи су из Богата код Нове Вароши, једна кућа славе Ђурђевдан.
– Папићи су из Рутоши, једна кућа, славе Ђурђевдан.
– Митрашиновићи су из Биоске, једна кућа, славе Стевањдан.
– Ђурићи су из Заовина, једна кућа, славе Ђурђевдан
