Налази се 9 километара од центра Ужица. Централни део насеља око пута Ужице – Бистрица се назива Бела Земља. Седиште је месне заједнице за села Дријетањ и Качер. Простире се десном обалом Ђетиње и граничи на северу са Стапарима, на западу са чајетинским селом Трипковом. На југу се граничи такође са чајтинским селима Мачкатом и Кривом Реком. На истоку и североистоку са Белом земљом и Турицом.
У Качеру живи преко 500 становника у 165 породица. Качерци се баве пољопривредом, пре свега сточарством, производњом млека и млечних производа, производе и прерађују месо. Власници месара су: Бошњаковићи, Александар Челиковић, Милан Златић, Милија Брковић.
У Качеру се развија сеоски туризам “Лазареви конаци” Милутина Тадића, три повезана објекта апартманског типа, где се нуди смештај за 10 гостију.
Милован Цицварић:
„Први помен овог села датира из 1476.год, у турским тефтерима помиње се као Горњи и Доњи Качер. У Горњем Качеру тада је било 20 домова у поседу примицура Мирче, сина Радина, а у Доњем Качеру 13 домова у поседу је примицура Боника, сина Врмана. У Доњем Качеру, према овим тефтерима, 1525 год. има 5 домова, 1559. год. у Горњем Кацечу има 8 хришћанских и 5 муслиманских чифлука – поседа . У Кнежини Србији 1818 г. Качер је у саставу кнежине Рујно, Ужичке нахије и тада има 12 кућа са 44 мушке харачке главе. Од 1839. год. у саставу је Мачкатске општине. У селу нема староседелаца, мада се у 18 веку неколико старих фамилија одселило у унутрашњост Србије.
У летопису мачкатске цркве записано је да су Даниловићи најстарији досељеници дошли негде из Црне Горе пре 300 год, да су били бројна задруга и да се услед неке болести скоро затрла. Славе Никољдан.
Иза њих су дошли Зарићи из Колашинске Плане. Прво су дошли са својим сродницима у Рожанство, а касније у Качер. Од једне гране Зарића настали су Кнежевићи, Љубичићи и Челиковићи, славе Стевањдан.
Средином 18 векс, у Качер долазе браца Јоко, Доко и Петко. Стара постојбина им је у Опутној Рудини, код Билеће. Дошли су преко Црне Горе. Доко и Петко отишли су у Рибашевину, а Јоко је остао у Качеру. Од њега су Јокићи, славе Игњатијевдан.
Крајем 18 века долазе Брковићи из Херцеговине, славе Никољдан.
Око Првог устанка, како је записано у летопису мачкатске цркве, дошли су Гардићи и Тадићи од Колашина. Ове фамилије потичу од братства Мијатовића из Горње Мораче, старином су из Братоножица, славе Никољдан.
Уз Карађорђев устанак из Заовина од братства Дурића долази Симеун Дурић Бошњак. Од њега су Бошњаковићи.
После Другог устанка долазе Бошковићи из Штрбца, старином из Стоца у Херцеговини, славе Ђурђевдан.“
