Мирела Лазић (Тошина кћер):
„Година 1959, мали распуст за 29. новембар. У горњем реду – с лева: Зоран Миливојевић Шоке, Добрица Недовић Боби, Миленко Рогић Рога, Првослав Дидановић Прке, Петар Ћосић; доле Миодраг Тодоровић Мишко са Тошом Ђурићем.
Стоје код тадашње горње десне капије Малог парчића, у позадини се види Хотел “Палас”. Тај посебни део центра Ужица је био и нека врста форума Ужица.“
Раде Јовановић: „Генерација!“
Бурек је ужичка јутарња поезија, српски сан далеко у туђини, а и повратак кући, јер га већ првог јутра, када се пробудимо у Ужицу и седнемо за стари кухињски сто, кева или баба донесе из “Здрављака” са ћошка, и то у масној ‘артији, јер зна да то волимо.
Нигде у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током двадесетих година 20. века није било више државних радова као у Ужичком крају. Господски центар Ужица око Парчића добио је свој познати изглед, када је Богосав Бодић 1933. године завршио Хотел “Палас”.
Зграда Окружног начелства (Општина) је направљена 1927. године.
