Ужичка легендарна кафана “Париз” била је Слогина ковница новца. То је била посебна ужичка кафана не само по мирису и атмосфери, већ и по гостима. Они који нису познавали ужичке кафане, бацали су аброве да је то кафанчина у којој се сакупљају пијачари и пијанци. Истина је била да је то била најбоља ужичка кафана са одличном кухињом и најбољим особљем, које је било као породица.

Када је “Париз” срушен 9. марта 1992, свирали су трубачи за почетак радова на тржном центру Париз. Сећам се, искупило се некадашње особље и гости од Стевке циганина, нас млађих Ужичана, који су у Паризу упознали посебне легендарне Ужичане, па све до тих градских легенди. Многи од нас су пустили и сузу, јер смо осетили да са том ужичком кафаном нестаје оно лепо и присно Ужице, где смо се сви познавали, ценили свако према заслугама и посебностима. Било је једно од тих ужичких места где су се дружили Ужичани свих генерација, где су радили најбољи ужички конобари и конобарице, као што је Цаја, а после ње Ремзија. Ово је последња фотографија ресторана “Париз” и некадашње Бонфилове пекаре до њега.