Užička legendarna kafana “Pariz” bila je Slogina kovnica novca. To je bila posebna užička kafana ne samo po mirisu i atmosferi, već i po gostima. Oni koji nisu poznavali užičke kafane, bacali su abrove da je to kafančina u kojoj se sakupljaju pijačari i pijanci. Istina je bila da je to bila najbolja užička kafana sa odličnom kuhinjom i najboljim osobljem, koje je bilo kao porodica.
Kada je “Pariz” srušen 9. marta 1992, svirali su trubači za početak radova na tržnom centru Pariz. Sećam se, iskupilo se nekadašnje osoblje i gosti od Stevke ciganina, nas mlađih Užičana, koji su u Parizu upoznali posebne legendarne Užičane, pa sve do tih gradskih legendi. Mnogi od nas su pustili i suzu, jer smo osetili da sa tom užičkom kafanom nestaje ono lepo i prisno Užice, gde smo se svi poznavali, cenili svako prema zaslugama i posebnostima. Bilo je jedno od tih užičkih mesta gde su se družili Užičani svih generacija, gde su radili najbolji užički konobari i konobarice, kao što je Caja, a posle nje Remzija. Ovo je poslednja fotografija restorana “Pariz” i nekadašnje Bonfilove pekare do njega.
