Ивановић Ж. Иван, земљорадник и резервни пешадијски наредник (Потпећ, Ужице, 18. IV 1889 – ?, ?).
Отац Живан и мајка Милка, пољопривредници. Живео у месту рођења и бавио се пољопривредом на површини од 2 хектара и 40 ари земље. Војни рок регулисао током 1911. године у трајању од шест месеци у II чети I батаљона XVII пешадијског пука у Ваљеву.
Учествовао је у свим ратовима од 1912. до 1918. године и преживео сва та ратна страдања. Издржао је провлачење преко Албаније, преживео и пробој Солунског фронта на коме се јуначки држао. Као припадник II чете I батаљона XVII пешадијског пука Дринске дивизије, за показану храброст на бојном пољу добио је више одликовања и других признања. Поред осталих, Златну медаљу за храброст и Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима.
У браку са Вишњом, рођ. Љубојевић, домаћицом имао је кћи Милеву и синове Миливоја и Милана. Умро је после Другог светског рата.
