Nekada poznati lekar iz užičkoga kraja, Luka Đuričić je jedan od onih ljudi na koje često treba podsećati mlade generacije, da bi im poslužili kao uzor. Životni put ovog posebnog Užičanina je neverovatan i za uslove današnjeg digitalnog vremena.
Posle Prvog svetskog rata Luka je otišao na studije u Ameriku. Odatle je doneo i ove dve fotografije koje objavljujem u užičanstvenim foto zanimljivostima. Otac Stojan ga je iz Kremana ispratio rečima: „Nije to ko moje kiridžisko putovanje do Šapca, među svom narodu, gde me u svakom mestu čeka pobratim. To je daleka Amerika i tuđina“.
U Americi Luka je studirao 3 godine, ali je morao i raditi kao fizički radnik, šofer, učitelj jezika. Sa profesorom Bertom Klarkom preveo je na engleski jezik Nušićevog Kneza Ivu od Semberije. Hteo je da Americi predstavi svoj napaćeni narod, koji je vekovima odolevao svojim osvajačima i porobljivačima. Radeći preko leta, a inače, u raznim mestima i putujući Amerikom u starom džipu, bio je svestan rasne i verske netolerancije. Video je zapaljeno crnačko selo sa svim njegovim stanovnicima i odmah napustio SAD, odbivši, na opšte zgranjavanje, ponuđenu stipendiju američke vlade rečima: „Moj otac me naučio da ono što ne možeš vratiti ne uzimaj“!
Prva fotografija koju prilažem je nastala 1922 godine.u Jelouston parku. Na njoj je Luka Đuričić (desno) sa prijateljem. U Kanadu je prešao 1922. godine gde je nastavio školovanje, radeći noću u bolnici kao pomoćnik dežurnog lekara. Tu je proveo dve godine radeći i studirajući. U toku leta radio je u fabrici u gradu Hamiltonu. Dvanaestočasovno radno vreme nije mogao da duže izdrži, pa je rešio da povede akciju za skraćenje radnog vremena, ali je dobio otkaz i pretnju da će ga uhapsiti. Vratio se u Montreal, zatim prešao u London, pa u Beograd.
Na drugoj fotografiji koju je dr. Luka snimio u Kanadi vide se kako su u to vreme izgledali kauboji baš kao u vestern filmovima koje su generacije Užičana gledali u svojim bioskopima “Luksor”, “Zlatibor”, “Partizan”.
