Neprežaljena kafana-bašta

55

Mnogo toga je srušeno u Užicu što nije moralo da se sruši, što je činilo dušu grada.

U gradu ispod Zabučja i njegovog vrha Bioktoša Iako su prošle značajne godine Užičani još žale za Sokolanom i baštom kafanom u Velikom parku. Fotografije dosta govore skoro da može da se oseti ta neponovljiva kafanska atmosfera. Da ih približimo 21. veku neke je obojio fotograf Užičanstvenog udružena Zoran Domanović sve u cilju užičkog nezaborava.

Ipak da kažem nešto malo o kafani bašti koja je bila ukras te lepog parkovskog ambijenta. Nalazila se tu gde se Đetinje probija kod tesnac „Grot“. Kafana je imala dve terase jednu otkrivenu dok je druga bila pokrivena. Ispred Ružića istočnika je takođe bilo nekoliko stolova. Dole na Đetinji na tom mestu bila je brana, jezerce i hidrocntrala. U jezercu su mogli da se voze čamci koji su iznajmljivani na sat. To j bila i omiljna plaža za one kojima nije smetala hladnjikava voda Đetinje.

Ova kafana je otvorena 1935. Godine kada se pojavio i oglas u lokalnim novinama: „U Velikom parku kod česme pored hladne vode i svežeg vazduha gde ćete se vrlo prijatno osećati dobićete uvek: odlično piće svih vrsta kao i meztluke i taze ribu iz ribnjaka, odlične ćevačiće i ražnjiće itd. Terasa je natkrivena i obezbeđena od nevremena, čamci novi i vrlo udobni za prijatnu vožnju na vodi. Za posetu moli Miloš Ljubičić zakupac.“

Kafana je radila od prvomajskog uranka a sve do kraja leta. I u one najtoplije letnje dane tu je bilo sveže. Pored pića i roštilja uz česmu je bio postavljen i ražanj koji je okretao mlaz vode sa Ružića istočnika. Pre Drugog svetskog rata kafanu je najduže držali braća Ćitić. Posle rata, ovu kafansku baštu je koristilo užičko ugostiteljsko preduzeće „Sloga“.