Неко сакупља марке, неко новчиће, а новинар на привременом раду у БГ, Ужичанин Бранко Станковић, признања и награде. Овога пута је то била Вукова награда.
У жирију је био још један Ужичанин, писац Милован Витезовић, тако да се може рећи – ко ће ком, него Ужичанин свом. Без ужичке шеге, честитке за госн Станковића и од нас из екипе Ужичанствено.
Гвозденову поему су радо певали и други гуслари, међу којима и Владимир Маринковић из Јежевице, и сам учесник рата.
Били су прва група у Ужицу, може се рећи у Западној Србији, која је имала храбрости, снаге, знања да се упусте професионално у рокенрол. О њиховом концерту у биоскопу “Партизан” се говорило месецима, а помињан је и у годинама које су долазиле.
Жарко је рођен у Ужицу 1932. године. Био је истакнути југословенски композитор, музички аранжер, диригент и клавириста и песник. Завршио је ужичку Гимназију уз стицање
