“После свега, могу само да кажем да су изазови у политици ништа у односу на планинарење и падобранство и много их лакше прихватам. Ипак сам ја освојио Мон Блан”…
Тихомир Петковић Тихи је рођен 1958. године у Ужицу.
Завршио је Економски факултет у Београду. Седамнаест година био је на руководећим положајима у ужичком Трговинском предузећу “Градина”. Након тога радио у радној јединици Југопетрол у Ужицу, где је до 2006. године био директор. Био је дугогодишњи члан ДСС и председник одбора те странке у Ужицу. На ванредним локалним изборима, јула 2006. године, под слоганом “Ново лице за Ужице” и са програмом “Наш град, српски запад”, као кандидат коалиције ДСС-НС-Г17 плус (уз подршку Удружења грађана Лига за Ужице, Групе грађана Милован Петровић, СПС и ПУПС) изабран је за председника општине. У време његовог мандата, 2007. године, Влада Србије увела је привремене мере у Ужицу, јер локална скупштина, оптерећена страначким сукобима око формирања одборничке већине, није заседала у законом предвиђеном року. Функцију председника општине обављао је до локалних избора 2008. године.
У јуну 2013, Петковић постаје члан Српске напредне странке, а на место градоначелника Ужица долази опет у јулу 2014, након што Саша Милошевић подноси оставку на то место, због проблема са водом у Ужицу.
“Наследили смо градску управу у крајње незавидној ситуацији, несолвенту са великим доспелим дуговима и проблемима. Пуно тога још шкрипи, али у протеклих годину дана урађено је више вредних ствари и створили смо услове да се Ужице брже покрене.”
Бранислав Млађеновић: Август 1982. Тихи је у средини у белом џемперу, стоји. Дан пред успон на врх. Мон Блан је у позадини. Ја чучим десно, у плавом, са шеширићем. Све су Ужичани, осим првог лево што чучи, Босанац. Наш гост из Вишеграда. Окренут леђима Чедо Чолић, Севојно. Позади седи новинар (Севојно), иза Тихог, покојни Тановић, па Раћо Јовановић и његова супруга Снежана, крајње десно покојни Иван из Цвете Дабић. Чучи Тодоровић са Поре, па Јармила Ђурић из музеја (њен супруг, нажалост покојни, Јоцо фотографисао). Осталим, тада ђацима, заборавио сам имена.
