Od skora moje komšije dole u Omladinskoj 28 su vidre, žive tu negde u blizini starog železničkog mosta, na kome su oni limeni lokali. Ove živahne životinjice kopaju jazbine, čiji se ulaz nalazi na oko pola metra ispod površine vode. Odatle do suvog brloga vodi hodnik dug oko dva metra, dok dugi kanal obezbeđuje dovod vazduha. Ponekad vešto koriste i napuštena skrovišta drugih životinja, ili prirodna udubljenja u rečnom koritu. Kada se noću umiri grad, tri vidre, majka i dva mladunca, izađu i počnu svoju igru. Zadovoljstvo ih je gledati osvetljene svetlom ulične rasvete. Na ove užičke vidre čovek i njegov nemir se još nije okomio, inače ne bi im vredelo što su “prave vidre”, što kažu za sposobnog čoveka. Redak smo grad u kome se u samom centru, na uređenim obalama Đetinje, može videti ova predivna životinjica.
Nekada su bile veoma rasprostranjene u našim rekama i potocima, ali se tokom godina broj ovih životinja znatno smanjio. Glavni neprijatelj vidre i dalje je nekontrolisano korišćenje pesticida i veštačkih đubriva, ali deo odgovornosti svakako snose i krivolovci, koji su zbog cenjenog krzna gotovo iskorenili ovu zakonom zaštićenu vrstu. Zato je ova životinja u Srbiji toliko proređena da je u pitanju njen opstanak. Vidrino stanište su bistre, nezagađene reke, pa je ona i nepogrešivi pokazatelj stabilnosti celokupnog eko-sistema. Ali kako je krenulo sa zagađivanjem užičke reke, ako se ništa ne uradi, vidre će nestati, umesto da ih upotrebimo kao maskotu grada.
Vidre su izvrsni plivači, a pod vodom mogu zadržati dah i duže od tri minuta. Između pet prstiju imaju kožice, koje im omogućavaju brzo kretanje u vodi, a oštre kandže efikasne su u lovu ribe. Plen teško može da im umakne, jer se zahvaljujući vitkom telu munjevito kreću u svim pravcima. Uprkos kratkim nogama vešto se kreću i na suvom, a mogu da prevale i velike razdaljine. Mužjaci postaju polno zreli sa oko 18 meseci, a ženke sa dve godine. Za oko dva meseca posle oplodnje, ženka donosi na svet do četiri mladunca, koji sisaju prvih šest nedelja. Mužjaci ne učestvuju u podizanju potomstva. Mladunci uče da plivaju sa 12 nedelja, kad im krzno postane vodootporno. Sa 8, 9 meseci počinju postepeno da se odvajaju od majke, a sa godinu dana se potpuno osamostaljuju. Vidra se hrani ribama, rakovima, školjkama, žabama, ali i sitnim sisarima i drugim vodenim životinjama. Ima ubrzan metabolizam, jer troši energiju velikom brzinom. Zato dnevno mora da pojede količinu hrane koja dostiže i do 15 procenata njene težine.
Vidre mogu biti i duže od metra, pri čemu na rep otpada gotovo trećina. Telo je izduženo, sa gustom dlakom tamnosmeđe boje u više nijansi i svetlijom dlakom na stomačnom delu. Krzno je glatko i vodootporno, a dugačak rep služi i kao kormilo dok vidra roni u potrazi za plenom. Uši su male, zaobljene i mogu se zatvarati pod vodom, kao i nozdrve. Ispod kože ima debeo zaštitni sloj masti koji je štiti od hladnoće. Čulo njuha veoma je razvijeno, a taktilne dlačice na njušci omogućavaju joj da pronađe plen i u mraku.
Vidra je zaštićena i ugrožena vrsta u celoj Evropi, pa i u Srbiji.. Pravilnikom o zaštiti divljih vrsta, objavljenom u Službenom glasniku RS, br. 5/2010, vidra je proglašena ugroženom vrstom. Na teritoriji cele Srbije strogo je zabranjen lov i bilo koji drugi vid ugrožavanja staništa ove retke vrste. A kazna za njeno ubijanje kreće se i do 250.000 dinara!
Eto to su moje nove komšije, u čijem prisustvu zaista uživam, a koje su stari Užičani, onako po šatrovački, prozvali ”DRAVI”.
