Од скора моје комшије доле у Омладинској 28 су видре, живе ту негде у близини старог железничког моста, на коме су они лимени локали. Ове живахне животињице копају јазбине, чији се улаз налази на око пола метра испод површине воде. Одатле до сувог брлога води ходник дуг око два метра, док дуги канал обезбеђује довод ваздуха. Понекад вешто користе и напуштена скровишта других животиња, или природна удубљења у речном кориту. Када се ноћу умири град, три видре, мајка и два младунца, изађу и почну своју игру. Задовољство их је гледати осветљене светлом уличне расвете. На ове ужичке видре човек и његов немир се још није окомио, иначе не би им вредело што су “праве видре”, што кажу за способног човека. Редак смо град у коме се у самом центру, на уређеним обалама Ђетиње, може видети ова предивна животињица.
Некада су биле веома распрострањене у нашим рекама и потоцима, али се током година број ових животиња знатно смањио. Главни непријатељ видре и даље је неконтролисано коришћење пестицида и вештачких ђубрива, али део одговорности свакако сносе и криволовци, који су због цењеног крзна готово искоренили ову законом заштићену врсту. Зато је ова животиња у Србији толико проређена да је у питању њен опстанак. Видрино станиште су бистре, незагађене реке, па је она и непогрешиви показатељ стабилности целокупног еко-система. Али како је кренуло са загађивањем ужичке реке, ако се ништа не уради, видре ће нестати, уместо да их употребимо као маскоту града.
Видре су изврсни пливачи, а под водом могу задржати дах и дуже од три минута. Између пет прстију имају кожице, које им омогућавају брзо кретање у води, а оштре канџе ефикасне су у лову рибе. Плен тешко може да им умакне, јер се захваљујући витком телу муњевито крећу у свим правцима. Упркос кратким ногама вешто се крећу и на сувом, а могу да превале и велике раздаљине. Мужјаци постају полно зрели са око 18 месеци, а женке са две године. За око два месеца после оплодње, женка доноси на свет до четири младунца, који сисају првих шест недеља. Мужјаци не учествују у подизању потомства. Младунци уче да пливају са 12 недеља, кад им крзно постане водоотпорно. Са 8, 9 месеци почињу постепено да се одвајају од мајке, а са годину дана се потпуно осамостаљују. Видра се храни рибама, раковима, шкољкама, жабама, али и ситним сисарима и другим воденим животињама. Има убрзан метаболизам, јер троши енергију великом брзином. Зато дневно мора да поједе количину хране која достиже и до 15 процената њене тежине.
Видре могу бити и дуже од метра, при чему на реп отпада готово трећина. Тело је издужено, са густом длаком тамносмеђе боје у више нијанси и светлијом длаком на стомачном делу. Крзно је глатко и водоотпорно, а дугачак реп служи и као кормило док видра рони у потрази за пленом. Уши су мале, заобљене и могу се затварати под водом, као и ноздрве. Испод коже има дебео заштитни слој масти који је штити од хладноће. Чуло њуха веома је развијено, а тактилне длачице на њушци омогућавају јој да пронађе плен и у мраку.
Видра је заштићена и угрожена врста у целој Европи, па и у Србији.. Правилником о заштити дивљих врста, објављеном у Службеном гласнику РС, бр. 5/2010, видра је проглашена угроженом врстом. На територији целе Србије строго је забрањен лов и било који други вид угрожавања станишта ове ретке врсте. А казна за њено убијање креће се и до 250.000 динара!
Ето то су моје нове комшије, у чијем присуству заиста уживам, а које су стари Ужичани, онако по шатровачки, прозвали ”ДРАВИ”.
