Kuća dr. Aleksandra Bračinca meni poznata kao “Bračinkina kuća”, nalazila se tu u današnjoj ulici Nikole Pašića gde je zgrada u kojoj je “Fitnes centar” i “Maks sport” itd. Uz kuću je bilo veliko dvorište koje se širilo i na podbrđe iznad kuće gde je bio svoj užičkoj deci poznat Bračinkin voćnjak.
Dr. Aleksandar Bračinac posle prelaska Albanije iz Moravske divizije sa Krfa je upućen na školovanje u Francusku, gde je u Srazburu završio medicinski fakultet 1924. Po povratku u kraljevinu Jugoslaviju radio kao lekar u Beogradu. kao hirurg i nekoliko gradova u Srbiji… Zatim se u Parizu specijalizovao za plastičnu hirurgiju… U Užice je došao 1932. na mesto šefa hirurgije “Banovske bolnice”…
Usput se bavio i privatnom lekarkom praksom, imao privatni rentgen aparat . Bio je veoma vešt hirurg koji je radio najkomplikovanije zahvate… Prema proceni Đura Mešterovića, šefa partizanskog saniteta, obradio je tada više od 1000 lakših i težih ranjenika sa angažovanim studentima medicine i sa dr Cerničem. Život je završio tragično, na kućnom pragu su ga jedne noći 1943. likvidirali dvojica nepoznatih ljudi u nemačkim uniformama. Sve drugo su priče i sve drugo je ostala tajna do danas… Znači nisu ga ubili ni četnici ni partizani jer to nikada nije dokazano, ne zna se ni da li su bili Nemci ili Srbi u nemačkim uniformama…
Jasminka Jojić: “Bila sam u toj kući stotinu puta. Starinski stilski nameštaj, stolica – ljuljaška, Bračinka ogrnuta šalom, strpljivo me uči engleski. Mešala je neke reči, sa nemačkim, tako da sam u školi uvek nepravilno izgovarala ne odustajući, jer tako govori dr. Bračinka! Bila sam ponosna što tako slobodno ulazim u dvorište, u kom se uvek muva neki pas. Dobrodošla, počev od psa, pa na dalje. I poslugu je imala. I puno voća u posudi. A da, Džeki me jednom ujeo, pa sam primala serum protiv tetanusa. Nisam odustala. I dalje sam dolazila, pomirila se sa Džekijem, lizao mi je ruku u nedogled, a ja sam bila kriva.. Da, rado se sećam gospođe Bračinke”.
Vladan T. Pavlović: ” Gore iznad uz brdo se nalazio voćnak zvani “Bračinkin” . E što smo se tu nekad sladili mi deca sa Dovarja… Poneki su dobili iz sačmare u guzu patron punjen paprom i soli”.
