У току лета ове 1960. године Ужице је постало огромно градилиште. Трг се гради, град се урбанизује. Грађевинско предузеће “Златибор” завршавало је Кулу, скинуте су скеле и обављају се ситни завршни послови. Извршен је технички пријем зграде поред Куле.
Na Rosuljama su se gradile dve stambene zgrade sa 12 stanova. U Selakovini je započeta izgradnja tri stambene zgrade. Započeti su radovi za potrebe Valjaonice bakra, dva solitera iznad stadiona, svaki će imati 24 dvosobna stana i 4 garsonjere. Radilo se i na upravnoj zgradi Elektrodistribucije u ulici Miladina Popovića. Dograđivao se Hotel “Palas”, a do Palasa se završavala trospratnica banke.
У току је било поплочавање Трга, док су радови на Друштвеном дому и осталим зградама одмицали. У склопу Трга почела је изградња блока Д, изнад биоскопа. Рашчишћаван је терен за изградњу блока Б, који ће бити повезан са робном кућом.
У Крчагову, Дирекција за стамбену изградњу завршавала је 35 станова и започела је изградњу две стамбене зграде у Душана Вишића. Започели су су радови на адаптацији фабрике кисика за потребе предузећа “Кожа”. Убрзано се радило адаптација бивше шумарске школе. Градила се здравствена станица на Росуљама и Антитуберкулозни диспанзер у Косовској.
На фотографији Ужице 1960. Трг се гради, заиста се лепо види и надвожњак преко Ћирине пруге. За њега су Ужичани говорили, шегачили се да је први и најмањи тунел до Сарајева, од огромног броја колико их је било на овој траси пруге уског колосека… Одмах изнад надвожњака, била је кућа познатог месара Милутина Мајсторовића, испод се виде се куће Тешића и Мијушковића, које још постоје (2017.). Ненад Милојевић: “На тај надвожњак смо као деца трчали и јуначили се како нам пара и дим, који Ћира сикће, док пролази испод нас, не могу ништа…”
Док је трг грађен, организована су на њему разна догађања. Млади су долазили на часовима ликовног да сликају градњу. Стрелци су организовали такмичења. Ана Гавриловић: “У време изградње Трга партизана организовано је стрељачко такмичење. Стрељачка дружина “Алекса Дејовић” окупљала је чланове женске и мушке популације. Мој отац, Адам Митровић, био је дуго година заљубљеник у овај спорт, члан ове дружине, а једно време је и руководио њоме. Судећи по још неким фотографијама које поседујем, дружење уз овај спорт је било прелепо. Ову фотографије је снимио мој отац.”
Почетком августа Патријах Герман је посетио ужички крај. Прво је отишао у Мокру Гору, где га је сачекао прота Милан Смиљанић. Након тога су отишли у Ужице, па у Севојно, где му је у Хотелу “Мејуг” преседник Народног одбора Среза, Олга Живковић, приредила свечану вечеру. Сутрадан, пред ужичком Саборном црквом, дочекао га је велики број грађана. Затим је посетио стару ужичку цркву, а потом био на свечаном ручку у Парохијском дому.
Најважнији догађај у овој години у Ужицу је отварање нове ужичке плаже. Плажа је отворена 7 августа, пре подне, у 10 часова, после 18 месеци изградње, под покровитељством Ваљаонице бакра, пред 3000 Ужичана. Програм је био интересантан – дефиле пливача, масовно пливање, пливачки крос, пливачки двобој и ватерполо дуел “Партизана” и “Црвене звезде”. То је била прва ватерполо утакмица која је одиграна пред Ужичнима. Ужичани су спонтаним аплаузом поздравили Воја Бојовића, најзаслужнијег за тако ефикасну и брзу израду плаже. Ископано је 1200 и насуто 12.000 кубика земље, уграђено 530 кубика бетона, 40.000 тона гвожђа, 3000 кубних метара камена. Дан после отварања, плажа је узела и прву жртву. Био је то шеснестогодишњи Петар Милинковић, који је скочио са моста на брани. Очевици су помислили да је преронио и придружио с друговима у чамцу. Тек је предвече откривено да се удавио.
Метеоролог Борис Кољицки обрадовао је Ужичане својом прогнозом: “У августу се може очекивати лепо време, са јачим врућинама и то негде почев од 15 августа, а тако време ће потрајати до 15 септембра.”
Ученици Учитељске школе, њих 13, отишли су на радну акцију Аутопут Браство-Јединство. Ученици Економске школе су се вратили са истога градилишта, а њихова бригада “Алекса Дејовић”, која је за месец дана, колико су били на градилишту, три пута проглашена ударном и три пута специјално похваљена.
Прва установа која се преселила у своје нове просторије на “Спомен тргу” (Трг Партизана) је Народна банка (СДК). Ова, тада новоизграђена, зграда била је једна од најуређенијх у Србији. У њеном приземљу је шалтер сала сва у мермеру, постојала је аутоматска телефонска централа и пет канцеларија. На спрату се налази 13 канцеларија, а у сутерену помоћне просторије и стан за домара.
На спорским теренима ужишког среза, појавио се са судском пиштаљком најмлађи фудбалски судија у Србији, осамнестогодишњи Ужичанин Богољуб Драгутиновић. Судијски испит је положио у Чачку и добио судијску лектимацију Савеза фудбалских судија Југославије.
У “Вестима” се појавио оглас: “Децо и одрасли, само код посластичарнице “Опатије” можете добити одличан сладолед, као и остале производе. Пошто је сезона сладоледа на измаку, у вашем је интересу да нас посетите, где ћете се уверити у квалитет нашег сладоледа и осталих специјалитета “Опатија”.
“Опатија” је била приватна посластичарница, која се налазила преко пута данашњег “Здрављака” Сретена Гудурића.
