Jul 1960.

1520

U julu u bioskopu “Zlatibor” su igrali fimovi: “Špijun” i “Smem li te zvati majkom”, u Domu JNA “Karijera Nikodima Digme”, “Poslenji iz plemena Komanči”. Dogodilo se i veče “pevača narodnih, zabavnih pesama i humora”, izvođači su bili sa Radio Sarajeva. U Domu JNA je gostovalo pozorište iz Pule sa komedijom “Naša druga deca”, a u Radničkom domu u Sevojni je gostovalo KUD “Kolo”. Sutradan su isto izveli na stadionu u Užicu. Prvi užički filmski glumac, akademski slikar Rade Vergović je svojom prvom samostalnom izložbom, izložio 16 ulja i započeo svoju karijeru slikara.

Na Tari se pojavio veliki broj medveda, koji su napadali “zadružne pčelinjake”. Seljaci su od njih štitili žito i torove tokom noći bukom i buktinjama luča.

Komunisti su u svim mestima sreza proslavili 7 juli “Dan ustanka”. Povodom toga, u Domu JNA je 7 i 8 jula gostovao Veliki zabavni orkestar Doma JNA iz Beograda. Ovo je bilo treće gostovanje ovoga ansambla u Užicu. Odziv publike je bio tako mali oba dana gostovanja, da su se slušaoci, naročito drugoga dana, na prste mogli prebrojati. Prvi deo koncerta je bio posvećen klasičnoj muzici, orkestrom je dirigovao Franc Klinar, koji je sastavio orkestar po principu Beni Gudmana. Naročito je bio interesantan drugi deo koncerta na kome su nastupili pevači zabavne muzike Vera Krčković, Nikola Karović, Dragan Milijević. Ipak najviše pažnje su izazvali mladi saksofonista Rudolf Jagić i trubač Stoiljković. Iako najavljen kao gost, publici se veoma svidela kompozicija “Bluz”, koju je izveo klarinetista, kompozitor i dirigent Mihajlo Živanović.

Ovoga meseca je najavljeno je da će se graditi put Užice – Bela zemlja preko Zabučja, i da će se na vrhu Bioktoš graditi repetitor, kako bi Užičani mogli da gledaju televiziju.

Šestog jula u Užice je doputovala filmska ekipa da snimi igrani film “Prvi građanin male varoši”. To je bio prvi igrani film koji je sniman u Užicu. Režiser Puriša Đorđević , snimatelj Nikola Majdak, Jelena Jovanović (Žigon) će igrati Katarinu, glavnu žensku ulogu, a Rade Marković i Ljuba Tadić će biti nosioci glavnih muških uloga. Scenario za film kao da je pisan baš za tadašnje Užice – stara čaršija je nestajala, novi se grad pojavljivao. Ovaj film je zabeležio deo stare užičke plaže, i grada kako je izgledao te 1960. godine.

U dvorištu Užičkog trgovca Voja Ristovića - Ceke
U dvorištu Užičkog trgovca Voja Ristovića – Ceke

Miloš Poznanović: U dvorištu Užičkog trgovca Voja Ristovića – Ceke, prema kući zubara Đokovića i krojača Aleksića podignuti su kulisi za snimanje filma. Vojova ćerka Nada fotografisala sa na adaptiranom trgu za potrebe snimanja filma na Megdanu sa drugaricom.

U “Vestima” se pojavio oglas: “Filmskoj ekipi, koja snima u Titovom Užicu, potrebno je više nameštenih soba za vreme od mesec dana. Sva obaveštenja u kancelariji na Zelenoj pijaci, telefon 249”.

Na nezavršenom “Spomen trgu” (Trg partizana) održana je prvi put svečanost. Dve brigade su postrojene – “Čajka” iz Kruševca i “Mladi zadrugar”. Član CK Presedništva narodne omladine Srbije, Žika Borisavljević, predao im je prelaznu zastavicu.

Počeli su radovi na renoviranju Hotela “Palas”. Novi deo se gradi sa obe strane postojećeg hotela, čiji izgled ostaje isti. Doneta je i odluka da se u ulici Dušana Višića gradi zgrada sa šest dvosobnih i šest jednosobnih stanova, namenjena za smeštaj boraca i ratnih vojnih invalida.

Opštinski odbor je obezbedio sredstva od 16 miliona dinara da se proširi škola Dušan Jerković. U interviju za “Vesti” od 28. jula, učitelj, fudbaler i muzičar Milenko Đurić je na pitanje: “Kako bi Vi rešavali pitanje izgradnje i ulepšavanja svoga grada, čemu bi pre svega poklonili pažnju?” izjavio je: “Da li zato što radim u školi ili taj problem najbolje poznajem, ili je to jedan od najkritičnijih problema u našem gradu, u prvom redu bih pristupio izgradnji najnužnijih školskih prostorija. Ovo tim pre, što je broj školske dece u našem gradu više nego dvostruk u odnosu na predratne godine, a školski prostor je još uvek isti. Tačno je to da je osnovna potreba našeg čoveka stan i da treba neosporno ubrzati izgradnju stanbenih zgrada, ali naporedo sa tim neophodno je izgraditi škole, jer su današnji kapaciteti sasvim nedovoljni, što prilično otežava rad u učionicama i ugrožava zdravlje naših učenika.
Ne zaboravimo da bi lepa higijenski uređena i moderno opremljena školska zgrada bila ponos našega grada, kao što je slučaj sa zgradom Muzeja ustanka i budućom spomen zgradom na trgu. Kad me već pitate ne mogu da ne pomemenem zgradu bivše šumarske škole, koja je već desetinu godina ruglo grada, mada bi bez velikih ulaganja, bila najlepša školska zgrada.
Nova plaža, koja je u završnoj fazi izgradnje, svakako će na na ovom planu rešiti mnoga pitanja. Verujem da će plivački sport i drugi sportovi na vodi postati svakodnevna zabava većine omladine i građana našega grada, u toku letnjih meseci. Uz sve neophodno je pristupiti izgradnji i ostalih sporskih terena. Mogćnost za ovo u našem gradu su male, no ako bi omladinska organizacija i ostali društveni faktori ozbiljno prišli ovome pitanju, moglo bi se učiniti mnogo više nego što je do sada učinjeno. Plato ispred DTV “Partizan” (Sokolana) je sada potpuno neiskorišćen, a ustvari je namenjen za te svrhe. I u Velikom parku bi se moglo uklopiti nekoliko manjih sportskih terena, što bi u celini ulepšalo naš grad, a omladini pružilo sadržajniju zabavu i razonodu”.

Fotografiju je snimio Ilija Lazić tokom snimanja filma
Fotografiju je snimio Ilija Lazić tokom snimanja filma “Prvi građanin male varoši”, koji govori o toj urbanizaciji varoši

Iako nije bilo dovoljno prostora za prosvetu, završen je četvoromesečni kurs krojenja i šivenja, koji je završilo 120 domaćica iz Užica, Čajetine, Kosjerića, Požege. I u školi za visokokvalifikovane radnike završilo je u prvoj generaciji 62 učenika, i to 13 električara, 25 metalaca i 24 metalurga.

Deca iz vrtića “Vito Pantović su letovala u Igalu. Tada je jedna grupa ostajala u smeni mesec dana.
Osnovna škola u Dobroselici je proslavila 90. godina postojanja.

Završena je pozorišna sezona. Upravnik Gojko Škoro i umetnički rukovodilac Milan Bogosavljević su izjavili da je za deset meseci izvedeno devet premijera: “Ne tuguj bronzana stražo”, “Tuđe dete”, “Kula vavilonska”, “Šta grickaš druže”, “Ulični svirači”, “Mister dolar”, “Džoni Belinda”, “Bludnica dostojna poštovanja”, “Dama sa kamelijama”, “Lisica u grad”. Dato je ukupno 172 predstave, koje je gledalo 40.000 posetilaca. Na 224 stolice prosečno 231 gledalac.
Grupa američkih iseljenika je posetila Užice. Priređena im je svečana večera u bašti Hotela “Mejug” u Sevojni. Zabavljao ih je KUD Aleksa Dejović. Sutradan su odvedeni da razgledaju valjaonicu i istorijske znamenitosti grada, naravno one iz 1941. godine.