Јул 1960.

2006

У јулу у биоскопу “Златибор” су играли фимови: “Шпијун” и “Смем ли те звати мајком”, у Дому ЈНА “Каријера Никодима Дигме”, “Послењи из племена Команчи”. Догодило се и вече “певача народних, забавних песама и хумора”, извођачи су били са Радио Сарајева. У Дому ЈНА је гостовало позориште из Пуле са комедијом “Наша друга деца”, а у Радничком дому у Севојни је гостовало КУД “Коло”. Сутрадан су исто извели на стадиону у Ужицу. Први ужички филмски глумац, академски сликар Раде Верговић је својом првом самосталном изложбом, изложио 16 уља и започео своју каријеру сликара.

На Тари се појавио велики број медведа, који су нападали “задружне пчелињаке”. Сељаци су од њих штитили жито и торове током ноћи буком и буктињама луча.

Комунисти су у свим местима среза прославили 7 јули “Дан устанка”. Поводом тога, у Дому ЈНА је 7 и 8 јула гостовао Велики забавни оркестар Дома ЈНА из Београда. Ово је било треће гостовање овога ансамбла у Ужицу. Одзив публике је био тако мали оба дана гостовања, да су се слушаоци, нарочито другога дана, на прсте могли пребројати. Први део концерта је био посвећен класичној музици, оркестром је дириговао Франц Клинар, који је саставио оркестар по принципу Бени Гудмана. Нарочито је био интересантан други део концерта на коме су наступили певачи забавне музике Вера Крчковић, Никола Каровић, Драган Милијевић. Ипак највише пажње су изазвали млади саксофониста Рудолф Јагић и трубач Стоиљковић. Иако најављен као гост, публици се веома свидела композиција “Блуз”, коју је извео кларинетиста, композитор и диригент Михајло Живановић.

Овога месеца је најављено је да ће се градити пут Ужице – Бела земља преко Забучја, и да ће се на врху Биоктош градити репетитор, како би Ужичани могли да гледају телевизију.

Шестог јула у Ужице је допутовала филмска екипа да сними играни филм “Први грађанин мале вароши”. То је био први играни филм који је сниман у Ужицу. Режисер Пуриша Ђорђевић , сниматељ Никола Мајдак, Јелена Јовановић (Жигон) ће играти Катарину, главну женску улогу, а Раде Марковић и Љуба Тадић ће бити носиоци главних мушких улога. Сценарио за филм као да је писан баш за тадашње Ужице – стара чаршија је нестајала, нови се град појављивао. Овај филм је забележио део старе ужичке плаже, и града како је изгледао те 1960. године.

 У дворишту Ужичког трговца Воја Ристовића - Цеке
У дворишту Ужичког трговца Воја Ристовића – Цеке

Милош Познановић: У дворишту Ужичког трговца Воја Ристовића – Цеке, према кући зубара Ђоковића и кројача Алексића подигнути су кулиси за снимање филма. Војова ћерка Нада фотографисала са на адаптираном тргу за потребе снимања филма на Мегдану са другарицом.

У “Вестима” се појавио оглас: “Филмској екипи, која снима у Титовом Ужицу, потребно је више намештених соба за време од месец дана. Сва обавештења у канцеларији на Зеленој пијаци, телефон 249”.

На незавршеном “Спомен тргу” (Трг партизана) одржана је први пут свечаност. Две бригаде су постројене – “Чајка” из Крушевца и “Млади задругар”. Члан ЦК Преседништва народне омладине Србије, Жика Борисављевић, предао им је прелазну заставицу.

Почели су радови на реновирању Хотела “Палас”. Нови део се гради са обе стране постојећег хотела, чији изглед остаје исти. Донета је и одлука да се у улици Душана Вишића гради зграда са шест двособних и шест једнособних станова, намењена за смештај бораца и ратних војних инвалида.

Општински одбор је обезбедио средства од 16 милиона динара да се прошири школа Душан Јерковић. У интервију за “Вести” од 28. јула, учитељ, фудбалер и музичар Миленко Ђурић је на питање: “Како би Ви решавали питање изградње и улепшавања свога града, чему би пре свега поклонили пажњу?” изјавио је: “Да ли зато што радим у школи или тај проблем најбоље познајем, или је то један од најкритичнијих проблема у нашем граду, у првом реду бих приступио изградњи најнужнијих школских просторија. Ово тим пре, што је број школске деце у нашем граду више него двострук у односу на предратне године, а школски простор је још увек исти. Тачно је то да је основна потреба нашег човека стан и да треба неоспорно убрзати изградњу станбених зграда, али напоредо са тим неопходно је изградити школе, јер су данашњи капацитети сасвим недовољни, што прилично отежава рад у учионицама и угрожава здравље наших ученика.
Не заборавимо да би лепа хигијенски уређена и модерно опремљена школска зграда била понос нашега града, као што је случај са зградом Музеја устанка и будућом спомен зградом на тргу. Кад ме већ питате не могу да не помеменем зграду бивше шумарске школе, која је већ десетину година ругло града, мада би без великих улагања, била најлепша школска зграда.
Нова плажа, која је у завршној фази изградње, свакако ће на на овом плану решити многа питања. Верујем да ће пливачки спорт и други спортови на води постати свакодневна забава већине омладине и грађана нашега града, у току летњих месеци. Уз све неопходно је приступити изградњи и осталих спорских терена. Могћност за ово у нашем граду су мале, но ако би омладинска организација и остали друштвени фактори озбиљно пришли овоме питању, могло би се учинити много више него што је до сада учињено. Плато испред ДТВ “Партизан” (Соколана) је сада потпуно неискоришћен, а уствари је намењен за те сврхе. И у Великом парку би се могло уклопити неколико мањих спортских терена, што би у целини улепшало наш град, а омладини пружило садржајнију забаву и разоноду”.

 Фотографију је снимио Илија Лазић током снимања филма
Фотографију је снимио Илија Лазић током снимања филма “Први грађанин мале вароши”, који говори о тој урбанизацији вароши

Иако није било довољно простора за просвету, завршен је четворомесечни курс кројења и шивења, који је завршило 120 домаћица из Ужица, Чајетине, Косјерића, Пожеге. И у школи за висококвалификоване раднике завршило је у првој генерацији 62 ученика, и то 13 електричара, 25 металаца и 24 металурга.

Деца из вртића “Вито Пантовић су летовала у Игалу. Тада је једна група остајала у смени месец дана.
Основна школа у Доброселици је прославила 90. година постојања.

Завршена је позоришна сезона. Управник Гојко Шкоро и уметнички руководилац Милан Богосављевић су изјавили да је за десет месеци изведено девет премијера: “Не тугуј бронзана стражо”, “Туђе дете”, “Кула вавилонска”, “Шта грицкаш друже”, “Улични свирачи”, “Мистер долар”, “Џони Белинда”, “Блудница достојна поштовања”, “Дама са камелијама”, “Лисица у град”. Дато је укупно 172 представе, које је гледало 40.000 посетилаца. На 224 столице просечно 231 гледалац.
Група америчких исељеника је посетила Ужице. Приређена им је свечана вечера у башти Хотела “Мејуг” у Севојни. Забављао их је КУД Алекса Дејовић. Сутрадан су одведени да разгледају ваљаоницу и историјске знаменитости града, наравно оне из 1941. године.