Tu, na početku ulice Nikole Pašića preko puta Narodnog muzeja gde je danas parking bila je znamenita kuća Advokata Alekse Alja Popovića (1844–1915). Nekada je smatrana za najlepšu varošku kuću sa predivnom okućnicom. Aljo je jedan je od zaslužnih što je Užice 1900. zasijalo zahvaljujući hidrocentrali na Đetinji. Bio je jedan od akcionara i inicijatora izgradnje hidrocentrale, pred kojom je mermerna ploča u koje je uklesano njegovo ime. Bio je i akcionar tkačke radionice.
Posebna je njegova zasluga u obnavljanju Kraljevine Srbije, Aljo je bio taj koji je posle petsto godina vratio kraljevsku krunu na srpski presto. Na njegovu inicijativu Skupština Kneževine Srbije, kojom je predsedavao kao poslanik Napredne stranke, kneza Milana Obrenovića proglasila je, kako je tada govoreno, “prvim kraljem posle Kosova”, a Srbiju u kraljevinu. Tada je Aleksa rekao kralju Milanu: “Srbija ti, evo, s pravom podnosi krunu, koju je Nemanja snažno svio, koju su Milutin i Dušan sjajnošću obasuli, koju je Lazar mučeničkim krstom prekrstio. Od ove svetinje nema veće”.
Aljo je Skupštinom Kneževine Srbije predsedavao u dva mandata, a sa Obrenovićima je bio kumovskoj vezi. S Obrenovićima je ostao u dobrim odnosima i svoje kraljevske kumove više puta ugostio u svojoj prelepoj kući u Užicu
Nedugo pošto je kuma proglasio kraljem, Popović je uhapšen i stavljen pod sudsku istragu zbog navodne pronevere novca pošto je bankrotirala francuska firma koja je trebalo da izgradi novu srpsku železnicu. Tada je razrešen svih državnih funkcija, ali optužnica protiv njega nije dokazana. Posle toga bavio se trgovinom, a 1889. pri Okružnom užičkom sudu postao je prvozastupnik – advokat, i to je bio do smrti.
Maja 1899. Popović je organizovao doček Milana i Aleksandra Obrenovića, koji su došli u Užice da obiđu gradnju hidrocentrale. Mladog prestolonaslednika, Aleksinog kumčeta, Užičani su zvali kumom centrale.
Kao zadužbinu Užicu, u spomen svom bratu Gavrilu, Aleksa je podigao česmu pred crkvom Svetog Đorđa u Užicu. Pripisane su mu velike zasluge za izgradnju sanatorijuma na Zlatiboru. Smatra se i začetnikom turizma na Zlatiboru – u selu Ribnica je prvi podigao turističke objekte i štampao prve zlatiborske razglednice.
Pedesetih godina dvadesetog veka je u dvorištu Popovića kuće bilo i jedno od prvih užičkih dečijih obdaništa. Na na drugoj fotografiji koju objavljujem snimljene uz ulicu Nikole Pašiša vidi se i deo montažnog objekta u uglu, u kome je nekada bila Canova burekdžinica a kasnije do rušenja advokatska kancelarija Milenka Radovića.
