Неко од британских морнара у Аустралији је видео девојчице које око струка врте обруч од бамбуса. Убрзо је компанија Wham-O заштитила производ и произвела исти од разнобојне пластике. Било је то 1958. године, Играчка је названа хула хоп, а Wham-O је продао 25 милина хула обруча за само 4 месеца. За две године, до 1961, продали су 100 милиона хула обруча.
У Југославији лиценцу за производњу хула хопа откупила је Југопластика из Сплита. Колико се сећам, хулахоп лудило Ужицу је започело 1961. године. Ту где је данас блок “Златибор”, баш преко пута данашње француске банке, у низу приземних продавница била је и продавница “Југопластике”. Најомиљенија продавница нас деце. Ту се продавао школски прибор од пластике, разне маштовите играчке, било је ту одеће и обуће, лепих качкета са ободом од провидне пластике, све у веселим бојама, једна веома радосна ужичка продавница.
На фотографији деца из Омладинске 1961. године – сви имамо нешто из “Југопластике”. Близнакиње Љиља И Биља Ђерић наочаре и хулахоп, ја качкетић, а Бранкица Блажевић ципелице.
Хулахоп се вртео свуда – уз игру, у школи, кући, на плажи на Тргу…
А ми неваљали клинци из Омладинске улице смо певали: “Кућица у цвећу, трава око ње, а на путељу стоји поп врти хулахоп…”
