Агресија на Ужичане 1999.

1881
Ужички основци сахрањују Била Адолфа Клинтона 1999.
Ужички основци сахрањују Била Адолфа Клинтона 1999.

Седамдесет осам дана је трајала ваздушна кампања НАТО алијансе на Савезну републику Југославију. Ужичани у целом Златиборском округу су били мета бомбардера и крстарећих ракета, рањавани су и гинули…
У свој тој муци дневног преживљавања и муке које је изазвала агресија, Јуловци и СПС-овци су по целој Србији организоли разне смешне перформансе, најчешће са популарним певачима народњака, али и многим другим глупостима, где су искупљали народ да се срамотимо у њиховој глупости.
На ужичком Тгу су организовали акцију “Скините Ф117А”, где су грађани после смешних говаранција од локалне рок звезде, све до директора библиотеке, у предвиђеном надахнућу патриотизмом, били у прилици да гађају макету авиона. Сваки погодак доносио је једну бомбону.

Ужички основци сахрањују Била Адолфа Клинтона 1999.
Ужички основци сахрањују Била Адолфа Клинтона 1999.

Од свега манифестованог је био најглупљи перформанс “Сахрана председника САД Била Клинтона”, где је организована група клинаца носила грубо сковани од иверице мртвачки сандук, са исто таквим кукастим крстом, на коме је била оштампана умрлица “Бил Адолф Хитлеру”. Клинци су у том “перформансу” обишли круг Ужицем, носећи сандук и свастику, узвикујући глупаве пароле, носећи сличне исписане на транспарентима.
Организатори су очекивали масовну подршку Ужичана да ће кренути за клинцима према Тргу. Напротив, Ужичани су окретали главе и склањали се. Осетљив на глупост, када сам их видео из кола ту крај општине, осетио сам неку гадну празнину у стомаку и туп бол. После скоро двадесет година сам натрапао на ове три фотографије и осетио ту исту непријатност. Ипак мислим да су и овакве ствари, као и оне добре које нам се догађају, за незаборав…

Ужички основци сахрањују Била Адолфа Клинтона 1999.
Ужички основци сахрањују Била Адолфа Клинтона 1999.

Маја Недељковић: „Ја сам била део ове младе екипе и морам вам признати да смо се ми лудо забављали и дружили правећи овај догађај. Могли смо седети у страху, неки од нас вероватно и јесу у почетку, али смо у свој тој тужној ситуацији која нас је снашла, извукли оно најбоље. Хвала за ове фотографије, сетила сам се дивних дана. Жао ми је што је за Вас ово били непријатно, нисам о томе размишљала на тај начин. У то време, били смо основна школа, нисмо знали шта доноси сутра и извукли смо најбоље из целе ситуације. Велики поздрав и хвала за фотографије!“