После рата Америчка помоћ је редовно стизала све до пред крај педесетих година. Снимио мој отац Влајко 1950. године у ужичком магацину Црвеног крста.
А Стеван Ћато Ћатић се сећа: “И ми Каранци смо једва чекали ужину у ђачкој кухињи да добијемо комад жутог качкаваља и млеко у праху, понекад згрудвано, па смо га гризли као јабуку. Ако се добро сећам на кутијама и конзервама писало “NOT TO BE EXCHANGED” или тако некако.”
