Колико је биоскоп био популаран у Ужицу, говори податак да су многи долазили да гледају филмове прелазећи по десет-двадесет километара. Колико је филм утицао на урбани живот и културу говори и та чињеница да су се у филмској критици, најпре у локалној штампи, огледали сви будући врхунски уметници и књижевници, међу којима и ужичанин акадамик Љубомир Симовић. Биоскоп је био пресудан у време педесетих и шездесетих, главна предност града над селом, прави “магнет” за насељавање младих са села у град.
Ново доба ужичких биоскопа започело је у мају 1960. године Припремљена је летња башта биоскопа “Златибор” за сезону, а тада је директор најпопуларнијег ужичког биоскопа био Бранко Јеремић. Башта је била прекривена, тако да више није зависила од временских непогода. Предњи део баште је био покривен цирадом, а задњи таласастим таблама. 23. Маја 1960. године је монтиран је први синемаскоп. Јуна 1960. године, после монтираног синамаскопа у башти биоскопа “Златибор”, прво је приказиван филм “Неки то воле вруће”, америчка комедија са Мерлин Монро у главној улози. У новембру 1960 започета је монтажа синемаскоп технике у Дому армије. За то време припрема се рушење биоскопа “Златибор, који се налазио на месту где је дечије игралиште, иза зграда на Тргу, поред Робне куће “Прогрес”. У октобру је одобрено идејно решење за нови биоскоп, а управник биоскопа “Златибор” Јеремијић објавио је да ће бити изграђен у току 1961.године: “Нови биоскоп ће имати 800 тапацираних седишта, нову апаратуру”. Ипак, у јуну 1963. године завршен је нови биоскоп који има 707 седишта, тада један од најмодернијих у Титовој Југославији. Има галерију, за оно време простране холове, уређаје за климатизацију.
Подигнут на Тргу, одмах до Градске кафане, његова изградња је стајала 230 милиона динара. Биоскоп је чекао први долазећи државни празник 4. јули, Дан борца, да би био отворен. Добио је име као и Трг “Партизан”. Стари биоскоп “Златибор”, који је имао 400 седишта и башту, срушен је због доградње Трга Партизана. Нови биоскоп је пројектовао београдски архитекта Милорад Пантовић. У 10 сати, на свечан начин, у присуству већег броја званица отворен је биоскоп “Партизан”, још један понос градње ГП “Златибора”. Како је нови биоскоп изгледао описао је у “Вестима” новинар Антоније Ђурић:
“Посетилац се сусреће са лепотом на сваком кораку. Почиње да се одушевљава још на улазу. Улаз у фоаје има витрине, где се могу видети плахате филмова који долазе. Ту је и каса, изнад ње план дворане и галерије и посетилац може лепо да се орјентише и изабере место. Ту је и ценовник улазница, карте су само 20 динара скупље него у старом биоскопу. Пошто се наравно без гужве и гурања, купе карте, улази се у раскошан хол испред дворане. Стубови у огледалу, око 20 удобних фотеља за одмор, лепе пепељаре, добро сортиран и опремљен бифе, гардероба – све то оставља снажан утисак. У сутерену је друштвена просторија која има телевизор, џубокс, и друге предмете за разоноду. Ту су и одвојени WC за публику из сале. У дворану се улази на троја врата – без гужве на коју смо се били навикли у старом биоскопу. Разводници у униформи одводе гледаоце до места. Сала има два партера са 568 удобних фотеља.
Очи посетиоца ће се задржати на изваредно украшеној бини, чија се завеса отвара аутоматски из кабине. Расвета је веома богата и инересантна. У холу испред сале налазе се пултови за пријем гардеробе, а кад се после представе изађе из сале, опет су пред нама пултови где се може подићи гардероба.
Из главнога хола виде се лепе завојне степенице, које воде на галерију. Испред ње је хол са десетак удобних фотеља. Галерија такође има одвојени WC, двоје врата, гардеробу. Излаз са галерије нема никакве везе са улазом – одвојени су. Публика која долази неће се мешати са оном која је већ видела представу.
Решење проветравања и загревања биоскопа решено је на савремен начин клима уређајима, тако да публика ни на најжешћој врућини, ни зими, неће имати примедби. Улаз у нови биоскоп је са Трга партизана, а излаз је решен у улицу Петра Ћеловића”.
Управник у новом биоскопу није мењан, остао је Бране Јеремић, који се тада надао да се обичај из старога добацивање, лупање ногама и звиждање неће пренети у нови. Али, жеља му се није остварила.
На дан када је започео да ради нови биоскоп, репортоар је био инпозантан: Тако је пре подне приказана ревија домаћих документарних филмова: “Ужичка републка”, “Оклопни воз”,”Строј из Рудог”, а увече домаћи филм “Мушкарци”. До једанестог јула играо је сваки дан по један филм: “Соломон и Саба”, “Психо”, “Олуја над Мексиком”, “Освајач Маркабија”, “Милионерка”, “Благо у Сребрном језеру”, “Једнооки Џек”… После је настављено са “Пуцњеви у Доџ ситију”, “Млади грешници”, “Авантуре младога човека”, ”Легенда о земљи сибирској”. И тако, приказано је хиљаде филмова, премијера, одржано стотине концерата, предавања и политичких скупова све до 2000 и неке, када је ужички биоскоп приватизован, претворен у тржни центар са две мање веома модерне биоскопске сале, које су носиле име новооснованог предузећа “Арт”.
