Božić, badnji dan u užičkom kraju

42

U užičkim porodicama Božić se sa radošću čeka. To su običaji koje su Užičani naučili i nasledili od dede i babe, a kasnije od majke i svekrve. Božićni praznici počinju Badnjim danom. Badnje jutro počinje tako što se ide po badnjak, na selu nekada u šumu, u gradu na pijacu. Muško iz porodice ide po badnjak. Badnjak se donosi pred kuću. Ostali deo dana se posvećuje pripremama za badnje veče, koje je tradicionalno posno. Tada se porodica okuplja oko posne trpeze. Osnovno je da se na trpezi nađu: pogača, so, vino, riba, posni pasulj, može med i suvo voće.

Božić Bata
Božić Bata

Zatim se unosi badnjak u kuću. Nekada se badnjak ložio, unosila se slama, tu su se obavljali neki običaji. Bitno je da je porodica na okupu. Posle badnje večere uvek se očekuje Božić, čeka se ponoć, da Božić dođe.

Božićno jutro je drugačije, porodica rano ustaje, čekaju položajnika. To je obično muško dete iz komšiluka ili odrastao muškarac. On čestita domaćinu Božić, ali i ostalim članovima porodice, pozdravom – Mir božji i Hristos se rodi. Odgovara se – Vaistinu se rodi. On se nečim daruje. Nekada su to bile vunene čarape. Poslije njegovog odlaska, domaćica sprema česnicu. Ona se mesi na božićno jutro i u nju se stavlja: novčić, jedno parče badnjaka, pasulj i tako se peče. Posle se, pred sam početak božićnog ručka, ta česnica lomi. Svi članovi porodice bi okretali tu česnicu i lomili po jedno parče, da vide šta će pronaći u toj pogači i kakvu će sreću imati te godine. Na sredini stola, pripremljenog za božićni ručak, je sveća zabodena u žito. Porodica pre ručka stane oko stola, pomoli se Bogu uz tu sveću i lomi se česnica. Onda se po starom običaju čestita Božić. Osnovno na božićnom ručku je da ima česnica, sveća, pečenica i crno vino. Onda može biti i sarme i prebranca i pite i torte i kolača.

Neki tvrde da na prvi dan Božića treba započeti sve raditi. U čemu je tu simbolika? Moja baba Mara je govorila da ako nešto ne možeš da naučiš, počni to da radiš na Božić, da Bog tada pomogne da savladamo nešto, što nam se čini nemogućim.

Deda Mraz
Deda Mraz

Što se tiče Božić Bate mislim da to u svom izvornom obliku nije lik! Nije otelotvoren duh praznika, nije domaća verzija Deda Mraza. Srbi žive u pogrešnom uverenju da je Božić Bata osoba, darodavac. Zapravo reč je o nagoveštaju da praznik Božić dolazi batom, tj. korakom koji se čuje uz pomoć zvona i praporaca. Nagoveštavaju ga čestitari (koledari) koji obilaze domaćinstva, pevaju božićne pesme, domaćinima čestitaju praznik rođenja Isusa Hristosa, ali i Nove godine, i primaju darove u orasima, jabukama, slatkišima, novcu. Pred kraj 19. to činila grupa mlađih muških osoba – povorka čestitara sa maskama, a da je tek kasnije preuzet lik Božić Bate, kakav danas znamo. U liku darodavca, sjedinjena su evropska predhrišćanska verovanja, pa se posebno oslanja na lik Svetog Nikole, koji se praznuje od 4. veka nove ere u hrišćanskim zemljama.

Sveti Nikola
Sveti Nikola

Kaže da je prerušavanje u lik Nikole slično tradicionalnom liku milog dedice koji se javlja na širem području Balkana.

Kako je opisivan Božić Bata? Ogrnut je krznenim kaputom, nosi jedno zvono okačeno o vrat, oko struka vise praporci ili manja zvona i klepetuše, ispod opaklije je u čojanom odelu, ima tkanu torbu sa slatkišima kao darovima za decu i štap kojim s vremena na vreme zamahuje kada uđe u kuću. Glava mu je prekrivena šubarom, a lice nagaravljeno, neki put i narumenjeno, sa bradom i brkovima od kučine ili vate. Iz ovog lika verovatno se kasnije razvila predstava o Božić Bati i Deda Mrazu – opisuje darodavce koje povezuje toplo zimsko odelo, ali razlikuju nacionalni, kulturni i verski simboli.

Postoji još jedna značajna razlika – ideološka, zbog kojeg se prvi vezuje za Božić, najradosniji hriščanski praznik, drugi za proslavu početka nove kalendarske godine. Sa uspostavljanjem komunizma u nekadašnjoj jugoslovenskoj državi suzbija se svetkovanje Božića, te se mnogi rituali prebacuju na praznovanje Nove godine. Smišljeno su prekidali prirodna narodna verovanja tako čto mu je data nova forma. Ipak, darivanje dece je opstalo, zahvaljujući želj ljudi.

-Današnji kokakola Deda Mraz je odeven u pantalone i bluzu crvene boje oivičene belim krznom, ima crvenu kapu sa vrhom za čiji kraj je pričvršćena okrugla krznena lopta. Ima belu bradu i brkove, najčešće načinjene od vate. Obrazi i nos su mu narumenjeni. Nosi džak ili veliku torbu s dečjim igračkama i slatkišima preko ramena, a u ruci mu je zvono kojim najavljuje svoj dolazak – navodi koliko se lik božićnog darodavca promenio do ovog kakav je danas poznat u reklamama, viđen na ulicama, u bolnicama i sirotištima jer mu je kao omiljenom među decom, data i uloga dobročinitelja.