Storija o čestitkama – čestitka

332
Svim svojim poznanicima, prijateljima i čitaocima želim uspešnu Novu 2023. godinu.
Nekada nismo živeli u ovom surovom Kapitalizmu i niko nas nije terao nazor da budemo sretni posebno za novu godinu. Ali bili smo jer su praznični običaji bili posebno okrenuti zbližavanju među ljudima.
Na kraju 1979. godine tokom decembra meseca u svetu je poslato više od tri ipo milijarde novogodišnjih čestitki, sa onim dobro poznatim željama: „Sretna Nova godina“. „Puno uspeha i sreće“, ili neki sličan tekst. U to vreme za markicu na svakoj čestitki najmanje se moralo izdvojiti dva dinara. To je bio fanatastičan iznos koji su ljudi trošili za slanje male ali očekivane čestitke

. Za taj novac se moglo kupiti 7.500.000 automobila. Iako su čestitke bile poskupe, malo je Užičana odustajalo i gotovo da nije bilo porodice koja ih nije slala krajem decembra barem jednu čestitku.
Još pre naše ere postojala je ideja da se pismenim putem nekome poželi sreća i sve najlepše u Novoj godini. Zabeleženo je da su strai Kinezi pre više od 2000 godina izrađivali crvene tablice od gline na kojima su ispisivali čestitke i po prijateljima ih slali najdražim. U starom Rimu su imali sličan običaj. Oni su na voštanim tablicama ispisivali: „Želim sreću u novoj godini“. Ploče su bile ukusno iscrtane i iscrtane…Čestitke su u to doba samo slali bogati ljudi, jer su tablice bile skupe, za njihovo slanje bilo je potrebno dosta kurira dostavljača.
Prošli su vekove da se u Evropi čestitke odomaće. Godine 1843. slikar J.S. Horsli naslikao je prvu čestitku koja je bila umnožena štampom i pisane čestitke su počele da osvajaju svet. Ljudi, zauzeti poslom, sve teže su kontaktirali sa prijateljima, pa je ova pismena poruka (bar donekle) pestavljala znak i vaspitanja. Prve štampane i prodavane čestitke

pojavile su se u Nemačkoj sredinom 19. veka, Ličile su na čestitke kao u 21 veku. Crtani su beli golubovi, koji su simbolizovali „vesnike“ sreće, mira i i nežnosti… Zatim su likovi na čestitkama bili slobodniji, pa i šaljivi. Neretko na naslovnoj strani dopisnice pojavljivao se odžačar koji navodno donosi sreću, pa  deca za radost i veselje, pa razne životinje, cveće, voće i jelke.
I na kraju ovog članka prikazaću vam galeriju čestitki koje smo dobijali od prijatelja i rođaka tokom postojanja SFRJ ili kako se češće kaže „Titove Jugoslavije“.