Постоји на ужичкој Царини једна мала шнајдерска радња. Власник се зове се Ђорђе Јокић и има 83 године. А на зиду радње стих:
„Лепа капо мога оца, деде, прадеде и чукундеде, са поносом да те носим и са тобом се, шајкачо, поносим. Купите да традицију обновите и сачувате, хвала”.
На столу преко 50 година стара “пфаф” шиваћа машина, коју је купио половну у Паризу пре више од 40 година и над којом проводи највише времена.
Родио се у селу Качеру, а за шнајдера учио у ужичкој кројачкој задрузи. Године 1951. је положио за калфу. Радио је као шнајдер 10 година у задрузи. Затим је завршио економску школу и запослио се у социјално-пензионом осигурању, па у општини, а затим у ужичкој болници, где је радио до пензије. Кројачким занатом се бавио у слободно време, шио женске костиме, мушка одела, капуте. Кад је време одмора, он се спакује, па у Париз, у кројачке радионице, да заради за породицу.
Већ двадесет година је удовац. Има ћерку Јелку и седмогодишњу унуку, која воли да дође код деде у радњу.
Кројачким занатом се бави 68 година. Његова специјалност су шајкаче којих је сашио на хиљаде. Продаје их на вашарима и сајмовима највише у Гучи, на Равној Гори, у Београду, Србима који путују у свет. Јокићева посебност је израда сувенир шајкаче, десет пута мања од обичне, са малом кокардом, српском заставом и траком да се носи као привезак, сашивена исто као права. Шио је мајстор Јокић и метарске рекламне шајкаче, али се нико није сетио да га пријави за Гинисов рекорд.