Чесма као лого сајта Ужичанствено

1808

Док сам писао за Ужичанствено о чесми Проте Гаврила и о обновљеном крсту на њој, сетио сам се личног искуства које сам имао око чесме Опанчарског еснафа код Парчића.

Фотографија чесме опанчарског еснафа из 2007. године, Зорана Домановића, фотографа у Народном музеју у Ужицу
Фотографија чесме опанчарског еснафа из 2007. године, Зорана Домановића, фотографа у Народном музеју у Ужицу

Пресељена 1961. на новооотворени Трг, да краси фонтану код Градске каване, ту је стајала до 1983. Онда је схваћено да Трг не може бити најужи центар Ужица. Решено је да се чесма врати на место које јој је припадало и најлепше је приказивало, опет на ивицу Парчића. Приликом сељења чесме, њена раскошна камена круна је нестала. Да ли је разбијена, украдена или већ шта, није никада установљно. Према њеном изгледу је урађена јефтина, нова круна од бакарног лима. Већина то није приметила, а и онима који су приметили – није сметало.

Било је то у зиму се 2004 године, тада сам био директор ТВ5 Ужице. Телевизија је била у солитеру званом “Црна дама”, на 17. спрату на Липи. Дан је био леден, возач је дошао по мене кући веома рано. На раскрсници код Београдске робне куће, према Парчићу, стали смо на семафору. Тада сам приметио да нешто није у реду са Еснафском чесмом, изгледала ми је некако офуцано и јадно. Обратио сам пажњу и видео да на њој не постоји круна. Почели смо да истражујемо и закључили да је у ту круну ушла вода, која се заледила. Услед ширења леда, круна је пукла и пала са свог лежишта. Неко од Ужичана је узео и ставио испод једне од клупа у Малом парку. Убрзо јој није било трага. Одлучио сам да ТВ5 крене у акцију обнове круне ове ужичке чесме. Направили смо репортажу и апеловали. Из моје архиве сам сабро туце фотографија и послао их у ЕКО фонд. Ту су имали разумевања. Новац је издвојен, ангажован је исти искусни ужички вајар Бранко Тијаниић, који је радио крст на Протиној чесми. Убрзо је ова ужичка знаменитост добила ливену круну од племенитих метала, трећу до тада, најлепшу круну на опште задовољство Ужичана, који су јој се сада дивили. Мени је срце било на месту, успео сам у својој намери захваљујући сопственој телевизији. Толико, “да се ништа не заборави”, а да се баш ништа не заборави, настављено је и на поменутом новоотвореном ужичанственом сајту.