Čika Dragova Šljiva ranka

476
Čika Drago i Vuk Vule
Čika Drago i Vuk Vule

Mnoge generacije Užičana zapamtile su čika Draga Vuletića gitaristu i pevača, boemskog zabavljača. Bio je neodvojivi deo života onog tajanstvenog boemskog Užica. Mi mlađi prilagođavali smo se negovom repertoaru kad god bi ga pozvali za sto u raznim užičkim kafanama.

Svetislavu Basari i meni je prvi put zasvirao daleke 1971. u kafani “Šumadija”- “Trumanu”. Tek smo bili napunili 18 godina, svratili na pivce. Kada nam je prišao čika Drago, ponudili smo mu piće, popio je jednu šljivovicu. Za razliku od većine tadašnjih kafanskih svirača, Drago je zračio gospostvenošću. On je nama ponudio pesmu. Predložio nam je “Znaš li dragi onu šljivu ranku”, i započeo pesmu. Bio je uporan dok je i nas dvojica nismo naučili i zajedno sa njim otpevali:

Znaš li, dragi, onu šljivu ranku
gde smo nekad bili na sastanku
Kako ne bih, draga, ja to znao
šljive sam ti sa grana uzbrao
Da l’ se sećaš sta je posle bilo
kad sam šljive skupila u krilo
Kako ne bih, draga, zapamtio
onda sam te, dušo, poljubio…

To je postala naša pesma kad god bi čika Drago video nekog od nas u užičkim kafanama. Sećam se poslednji put kad smo sa čika Dragom otpevali “našu pesmu”, bili smo u kafiću “Bumerang”, kada nam je prišao sa gitarom već ostareli Drago. Popili smo piće i tiho sa njim zapevali.
Kasnije sam čuo da se jedne noći ugasio za kafnskim stolom na pola pesme. To se dogodilo u kafani koju su Užičani zvali “Port Said”.

Nažalost, mi se nismo slikali sa čika Dragom, ali ima jedna fotka sa Vukom Vulom Ostojićem, plemićkim Užičaninom. Na njoj njih dvojijica, iako ostareli, uživaju u starogradskoj pesmi.