Pančićeva Omorika je četinar koji raste na visinama do 1700m nadmorske visine i najčešće na strmim krečnjačkim liticama. Prirodna staništa su joj oko Drine, između Višegrada i Bajine bašte. Van svojih prirodnih staništa, Pančićeva omorika ima izuzetan značaj u hortikulturi kao ukrasna biljka Pančićeva omorika danas krasi mnoge parkove, ulice, dvorišta ili baste restorana, i vrlo lako se prepoznaje zbog svoje izuzetne lepote i visine.Vrlo je cenjena u severnoj Evropi i Severnoj Americi, zbog jedinstvenog oblika i sposobnosti da raste na različitim zemljištima kao što su alkalno, glineno, kiselo i peskovito. Danas se sade šume omorike kao sirovina za proizvodnju drveta i papira.
Za Pančićevu omoriku tanko, vitko, do 50 metara visoko četinarsko drvo kažu da je to dama među četinarima. Otkrio je na planini Tari 1875. godine, kod sela Zaovine i Rastišta čuveni botaničar Josif Pančić. Tu gde je Pančić otkrio četinarsku damu omoriku je velika raznovrsnost živog sveta, geološka raznolikost, jedan od najvrednijih i najproduktivnijih ekosistema u Evropi. Najveći deo populacije ove biljke živi na Tari, i to je odlika Nacionalnog parka Tara i ponos i ukras najpre užičkoga podneblja.
Nacionalni park Tara se nalazi na području opštine Bajina Bašta, obuhvata dve planine, Taru i Zvijezdu. Jedan od najznačajnijih razloga proglašenja nacionalnim parkom šumovitost koja čini 80 odsto teritorije, koju dobrim delom čine kvalitetne jele, smrče, bukve i naravno, Pančićeva omorika, kao glavni simbol, ne samo Tare već i naše zemlje. Nigde u Evropi nije zabeležena veća raznolikost ekosistema kao što je na Tari koji se prostire na 25000 hektara.
Fotografije: 1. Pančićeva omorika na Tari 2. Šišarke Pančičeve Omorike 3. Pančićeve omorike u parkiću na užičkom Trgu.
