Kao što pesma kaže, tokom nekoliko letnjih noći uz “rujno vino”, društvo poznatih užičkih mladića je spontano, tu kod fontane ispred “Gradske kavane”, zapisalo pesmu:
Dok tiho Đetinja šumi
Godine duge su prošle
godine tuge i sreće
i mi smo voleli nekad
leptire i prvo cveće
Detinjstvo brzo je prošlo
i svako od nas ga žali
nek deca ovoga grada
nastave gde mi smo stali
Dok tiho Đetinja šumi
i sluša naše pesme
ja noćas sa starim društvom
sedim na Trgu kraj česme
Prve su ljubavi došle
i prve šetnje do plaže
poljupci topli su bili
Đetinja može da kaže
Proleće svako kad dođe
želja se javlja u meni
da opet prošetam plažom
stari grad kad ozeleni
Odrasli zajedno mi smo
dobro smo društvo mi bili
svako smo veče u Gradskoj
rumeno vino mi pili
Posle su je gore u Gradskoj, užički muzičari i odsvirali. Tako je nastala jedna od najlepših užičkih gradskih pesama. A evo i fotografija kako je izgledalo ispred i oko Gradske u to vreme. Bilo je veoma užičanstveno.
