Чика Стева Игњића сам упознао. Био је просветар пријатељ мога оца Влајка. Ја сам га стално нешто запиткивао, упркос упозорења оца да не досађујем. Он је имао велико стрпљење када сам ја био у питању, стрпљиво је одговаро на сва моја бескрајна питања. Он је био тај који је у мени пробудио то да волим да истражујем по прошлости Ужица, Златибора, а сада и целога краја.
Стево Игњић историчар, доктор наука, рођен је у Вишесави покрај Бајине Баште. Ту је учио основну школу, а нижу гимназију и учитељску школу завршио је у Ужицу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на групи за историју. На истом факултету одбранио је дисертацију “Ужице и околина 1862-1914”.
Радио је у средњим и вишим школама у Београду и Ужицу. Током свог радног века а и кад је отишао у пензију стрпљиво и истрајно је у архивма, музејима и библиотекама трагао за подацима из историје ужичкога краја. Тако су настали бројни стручни и научни радови, објављени у новинама, часописима и у посебним књигама:
Ужичка Нахија (1961),
Ужице и околина 1862 – 1914 (1967),
Ужичко читалиште (1984),
Бајина Башта и околина 1 (1985),
Бајна Башта и околина 2 (1986),
Народни трибун прота Милан Ђурић (1992),
Пожега са старих разгледница (1993),
Ариље са старих разгледница (1995),
Бајина Башта са старих разгледница (1995),
Сердар рујански Јован Мићић (1995),
Манастир Рача (1997),
Капетан Гајо Вилотијевић и његово време (1999),
Рогачица варош покрај Дрине (2000)
као и бројне монографије.
