Februar 1962. godine

8

Ovoga februara u Užicu su igrali su filmovi: ”Naivne devojke”, ”U starom Koloradu”, ”Osvajač”, ”Ne diraj sreću”, ”Samo jednom se živi” američki film iz 1937. godine, u programu gostovanja Kinoteke, ”S.O.S Pacifik” u Domu: ”Obračun na Atlantiku”, ”Blago sa obale Durance”, ”Carstvo sunca”, ”Nepoznati je došao”, ”Čajdžinica”.

Plakat za film "Samo jednom se živi"
Plakat za film “Samo jednom se živi”

Najviše pažnje je pobudio film „Samo jednom se živi“ iz programa „Kinoteke“. Ona (S. Sidney) je sekretarica, a on (H. Fonda) zatvorenik koji pokušava iz početka. Zaljube se i počnu vezu jer Džoan duboko vjeruje kako je Edi dobar čovek, bez obzira na kriminalnu prošlost. Ali sreća nije na njihovoj strani. Edi je optužen za pljačku i ubistva koja nije učinio… Tokom prikazivanja ovoga filma mogle su se dobiti fotografije iz filma, u to vreme je bilo Užicu dosta kolekcionara filmskih fotografija.

8. februara u Domu je bilo organizovano veče ”Veseli mozaik humora i pesama”. Učestvovali su humorista Ljuba Didić, Žika Milenković, Aca Stojković, Ljuba Petrović, Jovan Janićijević kasnije prozvan Burduš i pevači Olga i Dušan Nikolić. Dva dana kasnije je bilo veče slovenačkih pesama. Učestvovali su Marijana Deržaj, Majda Sepe, Leo Perce, Igor Pobjegalo i zabavni orkestar Radio – televizije Ljubljana. Užičanima je najviše u sećanju ostao komičar Ljuba Dič i slovenačka pevačica Majda Sepe.

Dvadeset osmog februara je održan redak koncert klasične muzike takođe u Domu armije. Članovi orkestra Doma JNA, pod rukovostvom svog dirigenta Rusa Paunovskog, spremali su se i vrlo spretno zadovoljnim gledaocima izveli Verdijeva dela.

Ljuba Didić
Ljuba Didić

Održano je prvo savetovanje novinara i dopisnika lokalnih i centralnih listova, radio – televizija i Tanjuga. Osvrćući se na rad vesti, predsednik komisije za informacije i štampu Branko Kovačević je rekao da bi “Vesti” mogle da rezervišu više prostora za informacije o delatnosti Socijalističkog saveza…

Donesena su nova pravila za polaganje vozačkih ispita. Donesena je odluka da se prvo polaže ispit “saobraćajni znaci i propisi”, uvodeni su testovi gde se tačan odgovor označava znakom X.

Krojačko – abadžska zadruga se preselila u novoizgrađeni prostor na Trgu “Partizana” i promenila ime u tekstilno preduće “Kadinjača”.

Osnovan je košarkaški podsavez. U novoizabrani upravni odbor uglavnom su ušli tadašnji aktivni sporski radnici iz svih sredskih mesta. Za predsednika je izabran Brane Panić, a za sekretara Petar Jovanović.

Marijana Deržaj
Marijana Deržaj

U Vestima se pojavio članak o šoferu prevarantu:
– Mnogi će se tek sad setititi da su nekakvom šoferu dali hiljadarku na zajam i da ga posle više nikada nisu sreli. To je Dimitrije Novaković, zvani “Dilčik”, bivši šofer preduzeća “Lasta” iz Beograda, a inače rodom iz Užica. On se više godina bavio prevarom. To mu je kako je sam priznao unosan posao. Posle dobijanja otkaza u “Lasti”, došao u Užice i počeo “operacije” prevare. Obično se predstavljao kao šofer, jer kad ide u “akciju” obično nosi šofersku bluzu i kapu sa oznakom i ubedljivo, mađioničarski priča kako ima svoj kamion i može da prevozi drva po jeftinim cenama ili napravi neku drugu prevozničku uslugu. Na taj način od velikog broja lica je uzeo na ime akontacije po hiljadu dve. Često se prestavljao kao šofer „Laste“ ili nekog drugog preduzeća, koji je zbog kvara ili nestanka benzina ostao na putu pa mu treba hiljada – dve, koje će odmah vratiti po povratku u preduzeće. U Požegi se prestavljao kao električar – kotrolor. Ulazio je u stanove, pregledavao strujomere i na licu mesta naplaćivao kazne za utrošak, pa čak i za “nepravilno korišćenje. “Dilčik” nikada nije tražio više od 3000 dinara, a obično su mu bili žrtve lekari i slične profesije za koje je znao da imaju novac, a vrlo često je dolazio u stanove i tražio od žena novac uz ubedljive izgovore da ga je njihov muž poslao. Prethodno bi uzeo tačne podatke o članovima porodice i nastupao kao stari poznanik… Tada trenutno Dilček nije bio u Užicu, otišao je na neko drugo mesto da potraži naivne.

Nažalost, nisu svi bili miroljubivi kao Dilček. Iz tadašnje crne hronike moglo bi se još izdvojiti da je neki Tomislav Jovanović je iz Palasove kafane izašao je na sprat hotela posle ponoći 23. oktobra 1962. i izbudio sve goste. Nisu pomogle molbe osoblja, koje je vređao i psovao, a isto to je radio i miliciji kada su došli…

Vojna muzika užičkog Doma JNA
Vojna muzika užičkog Doma JNA

U “Parizu” su opet neki Petar Batinić i Miloje Karadžić u pola četiri prebili kelnera Stranjakovića i pretukli ga što im nije dao piće, jer nije bilo šankiste. Neki Miloš i Milija Pavić su u Gorjanima napadali ljude, lupali prozore na kućama i pretili ubistvom.

Milosav Stanković je u Sevojnu napao milicionere sekirom. Opet neki Milan Staničić je upadao u kuće i na silu uzimao šta je hteo.

Grupa mladića koja se vraćala sa igranke iz Učiteljske škole je poodvaljivala na raketinim vozilima koji su bili parkirani ispred servisa (bio u to vreme tu gde je danas Tehnička škola „Radoje Ljubičić“). Kada ih je čuvar opomenuo oni su ga jednostavno prebili.

Najviše se siledžijanja tada događalo na Železničkoj stanici – neki Branko Mladenović je odlazio u čekaonicu, maltretirao i tukao putnike iz hira, jer nije bio lutalica, već radnik koji je čak od svog preduzeća dobio stan. Opet neki Milan Pavlović je napao jednu učenicu koja je čekala voz, kada su je zaposleni na železničkoj zaštitili, on je nasrnuo i na njih…

Ovoga meseca je u Titovom Užicu bilo 20 saobraćajnih nesreća zbog međusobnih sudara, iskliznuća koja su se događala zbog klizavih ulica i puteva. Devet lica je lakše, a tri teže povređeno. U odnosu na isti period prethodne 1961. broj nesreća se udvostručio. Dogodilo se i ubistvo na užičkim Terazijama.

Veliki broj saobraćajnih nesreća zbog klizavih ulica ove zime
Veliki broj saobraćajnih nesreća zbog klizavih ulica ove zime

Šestog Februara Stanislav Slović zvani ”Vrana”, stolar, i Radiša Mlađenović radnik iz Titovog Užica su ubili zidara Milašina Ostojića. Radiša i Milašin su sedeli u kafani ”Zeleni pijac”, pa su prešli u bife “Stadion”, gde su pili vino i jeli salamu, gde im je svirao harmonikaš. Zajedno su pošli svojim kućama na Terazije. Blizu kuća nastala je prepirka i svađa između Radiše i Milašina a povod je bio to što se Radiša mešao u porodični život Milašina. Počeli su da se šamaraju, uhvatili u koštac i pali na put, ali su ih prolaznici razdvojili. Posle svađe Radiša je otišao kući svoga šuraka Stanislava Slovića “Vrane” i pošto su se dogovorili “Vrana” je izvadio kratež ispod slamarice i ubacio jedan metak. Radiša je uzeo veliki kuhinjski nož, izašli su napolje, našli Milašina koji je stajao sa grupom ljudi. Stanislav je posle upućenih reči “Jesi li ti to Milašine” udario ga preko glave sa cevi od krateža, a kad se ovaj onesvestio i pao opalio metak u Milašinove grudi i on je ostao na mestu mrtav.

Pojavili su se oglasi:
Prodajem radio muzički kabinet ”Leopta” sa ugrađenim gramofonom koji radi sa deset gramofonskih ploča uzastopno. Podesan je za kafane i ustanove. Cena 200.000 dinara. Miloša Markovića 18/1. Titovo Užice.

Najhitnije prodajem motorcikl Super – Devil 175 santimetara. Skoro nov. Vojvode Maslaća 9. Titovo Užice.