Дрварска пијаца налазила се испред основне школе, а преко улице, на углу, била је кућа Илије Лазића са фото студијом према Главној улици. На фасади школе пред Други светски рат је великим ћириличним црним словима писало: Основна школа Краља Петра II.
На тој ужичкој пијаци је увек, посебно пазарним даном, у Ужицу суботом, посебно у јесен и зими, било букових, церових или грабових дрва, на арабама (турцизам, за возила за превоз дрва, код нас су то теретне саонице на којима су најпре вожена дрва), на колима или двоколицама. Неко ми је рекао: “Снег је на тим дрвима прво стизао у Ужице”.
Дрварска пијаца је функционисала на следећи начин: једноставно дођеш, видиш, платиш и дотерају ти дрва кући. На тој ужичкој раскрсници и њеној околини у различитим временским периодима, између два рата, све до 1964. Постоји већи број фотографија Ужичана које је сликао мајстор Илија Лазић, као и занатских радњи које су биле у близини. Што је реално, мајстор фотограф је ту живео цео свој живот. Ту на углу где је данас кафана “Пањ”, била је радња, а ниже кућа казанџије Рака Тоскића. Преко улице је био улаз у двориште куће Лазића, и преко раскрснице школа која је и данас ту, најстарија ужичка школа.
Милан Златић: “Ту су продавана дрва и са коња или магарад (дрва су била са обе стране самара) и то се звало “товар дрва”
