Dživdžančići maleni šarenijih krila

214

Eto dočekasmo proleće, to je lepota prirode. Za mene lično simbol proleća su vrapci, tada najviše cvrkuću kada se pare, može vam se učiniti da jedna ženka ima veliki broj udvarača. To je donekle istina, međutim ženka rasteruje zaljubljene mužjake, zato što domaći vrabac živi u nekoj vrsti „trajnog braka“, i kada jednom odabere partnera to je za čitav život. Ima to proletno ljubavno ludilo sličnosti sa ljudima. Od svih ptica vrapci su najviše vezani za ljude. Zato ih volimo, čuvajmo i hranimo najbolje pšenicom. Vrabac je urbana ptica i on duže živi u gradovima nego u prirodi.

 

Od danas meni, a i užičkim dživdžanima poćinje da proleće proleće.

„Daj mi, daj mi, mama,

tanano kanapče

da za nogu vežem

ono malo vrapče

što pred kuću pade.“

Tako moli Rade.

„Dala bih ti, sine,

i čitavo klupče,

al’ ne diraj ono

maleno mangupče.

Ono traži milo

materino krilo.