Ера Миливојевић за Блиц: – “Свака фотографија јесте један забележен тренутак, а остало је ствар њиховог спајања, односно мапирања: гледајући фотографије можемо се само прошетати градом, али оваква фотоинсталација, коју називам и фотофилм, пружа много више могућности за интерпретацију ових призора. Свака фотографија је само почетак, само окидач, каписла, а из сваког од ових фотохијероглифа може се направити цела прича. Повезивањем призора на различите начине можемо испричати безброј прича.”
Слободан Ера Миливојевић је пионир концептуализма на нашим просторима. Рођен је у Ужицу 1944. године. Ја га се сећам с краја седамдесетих прошлога века, посебног, дугокосог, са чудним шеширом на глави и обавезним фотоапаратом око врата. Неколико пута смо пред Градском каваном у друштву познатих градских фаца попили пиће. Ера није реаговао на њихово ужичко шегачење, као ни на жаоке које су се односиле на његову уметност коју нису разумели.
Завршио је школу примењене уметности у Новом Саду. Затим је 1971. године дипломирао сликарство на Академији ликовних уметности у Београду, у класи професора Стојана Ћелића.
Седамдесетих година издвојио се као главни учесник новог уметничког правца, тражећи свој израз у разнородним дисциплинама као што су перформанс, слика, колаж, фото и видео инсталације. Сматран је за једног од уметника изникао из рок димензије, тада сврставана у контракултуру. Имао је већи број изложби и перформанса у земљи и иностранству. Добио је бројне награда и признања. Његови радови налазе се у Музеју савремене уметности у Београду, Музеју града Београда и другима, као и у многим приватним колекцијама.
