Kad je mladi Užičanin Milivoje saznao na Zlatiboru da bilo da je početnik ili je već imao priliku da se oproba u rekreativnom jahanju, rešio je da pokuša. Rekli su mu da će od jahanja imati višestruke koristi za organizam. Da jahanje jača telesnu muskulaturu, poboljšava koordinaciju i pokretljivost, oslobađa od stresa, što je uz umirujuće zlatiborske pejzaže daje posebno opuštanje. U želji da što više uživa u druženju sa plemenitim konjima i zlatiborskoj prirodi rešio je da kupi konja. Konji su i u 21 veku bili korisni na Zlatiboru na jedan drugačiji poseban način posebno u turizmu.
Užičanin Mladi Milivoje je za 1000 eura kupio konja od gazde sa Ranča. Gazda je obećao isporuku sledeći dan. Sutradan je gazda došao i rekao: „Žao mi je momče, konj je crkao“. -„Dobro, vratite mi moj novac“, reče Rade. -„Žao mi je, već sam to potrošio“. -„Onda mi donesite crknutog konja“, reče Rade. -„Dobro, a zašto?“ upita gazda. -„Raspisaću lutriju. Nagrada će biti konj, a Vas gazda molim , samo ćutite i ne govorite nikom da je konj uginuo“.
Mesec dana kasnije gazda sretne Milivoja i upita ga šta je bilo sa njim. Rade reče gazdi: „Ništa posebno. Raspisao sam lutriju. Uplatni listić je bio 5 eura. Prodao sam 2000 listića i zaradio 10 000 eura“. -„Zar se niko nije žalio?“ upita gazda. -„Da, samo tip koji je dobio glavni dobitak. Vratio sam mu njegovih 5 eura i pokazao crknutog konja. Nije se bunio!!!“
