Današnje ime sela pominje se u turskom katastarskom popisu iz 1476. Godine i nažalost nema veze sa mačorima. Postoji jedno mišljenje da je ime sela nastalo od vlaško-maglenskog mâčikat što znači velik. Tako se tumači da je ime sela nastalo pre doseljavanja Slovena u ove krajeva, čak na samom početkuhrišćanske ere kada su ovde živeli Iliri, Kelti i Vlasi. Čak su Turci u popisu iz 1528. godine naziv sela pisali Mačukat. U Mačkatu živi legenda da je ime sela nastalo posle nekog velikog vojnog pohoda. Naime, na ovom području našla se velika vojska koja je na uzvišenju gde se nalaze današnja crkva i škola slagala mačeve – mačevi na katove, pa otuda Mačkat.
Mačkat se, inače, nalazi na severoistočnom rubu opštine Čajetina, nekako baš na pola puta između Užica i Zlatibora. Tako, piše Rade Poznanović, Mačkat je oduvek bio i zlatiborsko i užičko selo. Ali, dvojnosti Mačkata ne prestaju samo sa lokacijom sela. Mačkat, kažu, nije ni selo ni grad; nije ni naselje mešovitog tipa niti mešovite privrede – ali je između svega toga i u svemu tome. Na kraju Poznanović šeretski naglašava: Mačkat je nešto posebno – naselje „mačkatskog tipa“
Godine 1859. u Mačkatu počela je da radi prva osnovna škola, u vreme kada su još Turci držali tvrđavu u Užicu, kada je književnik i putopisac Milan Milićević obilazio ove krajeve i zabeležio dve godine kasnije: “Na brdu jednom od krečnog kamena, gde čovek ne može kročiti a da se o kamen ne spotakne, podignuta je krasna crkva i zdanje za školu takvo kakvo bise s obzirom moglo u Beču služiti za tu celj”. Za to vreme bila je to škola koja je plenila svojom funkcionalnošću dimenzijama interesantnim holom i arhitektonskim rešenjem. Na krovu iznad glavnoga ulaza, škola je imala drveni toranj – kube u kome je bilo smešteno zvono za obaveštavanje učenika o polasku u školu. Ovo kube je skinuto kada je renovirana škola 1932. godine, dok je ostali deo škole do ove 1979 ostao onakav kakav je bio u kome delu je održavana nastava.
Škola u Mačkatu je služila za vreme Javorskog rata kao stanica dobrovoljaca iz Sandžaka, Hercegovine, Crne Gore. Austrougarsa vojska u Prvom svetskom ratu je više puta koristila za svoje potrebe, ali je i spalila najveći deo školske arhive. Do tada su bili sačuvani zapisnici Odbora za pomoć siromašnim učenicima, čekovna knjižica i više razrednih knjiga. Sačuvan je podatak da je učitelj Milija Anastasijević školske 1859/60 godine primio platu za rad u školi mačkatskoj. Do tada je, više od 140 učitelja radilo u ovoj staroj školi.
U vreme Drugoga svetskoga rata, posle povlačenja partizana i Vrhovnog štaba iz Užica, u ovoj školi je bilo patizansko stecište. U njoj su se našli i neki od članova vrhovnoga štaba. Kada su Bugari zauzeli ove krajeve u svojoj maniji paljenja umalo nisu zapalili i ovu staru školu. U tome su ih sprečile mlade učiteljice Vida Filipović, Borka Smiljanjić i Gvozdenija Zlatić.
U ovoj školi je skoro dvadeset godina radio Vasilije Lukić koji će kasnije Užicu biti Učitelj Dimitriju Tucoviću. Godine 1893. godine borovu šumicu u ovom ljutom kršu i kamenu zasadio je učitelj Matija Ljujić, inače pisac školskih udžbenika. Stojka i Svetislav Ivković zapanćeni su kao dobri učitelji i kao propagatori savremene poljoprivredne proizvodnje. Imali su u to vreme savremene poljoprivredne sprave, a repa koju su sadili u vrtu težila je i po pet kilograma. Učitelj Jevrem Čakareić prikupljao je i folkornu građu ovoga kraja i pisao pozorišne komade. Za vreme balkanskih ratova u Mačkatu je bio učitelj Andria Lojanica, urednik “Ere” satiričar i poznati užičkiki šeret.
U prvim godinama rada škole u Mačkatu pohađalo je 150 učenika iz Mačkata. Krive Reke Tripkove, Kačera, Stapara, Ljubića, Dobroselice, Šljivovice. Godine 1979. godine u Mačkatsku osnovnu školu je išlo 280 đaka ali sa znatno užeg područja. Pedesetih godina dvadesetog veka ova osmogodišnja škola nazvana po prvoborcu “Milivoje Borović” prerasla je u osmogodišnju školu, koja je postala osmorazredna. Izvršena je i rekonstrukcija Zgrade, izgrađeni stanovi za učitelje, dovedena struja, voda, asvaltni put, podignuta ambulanta i školska kuhinja. Završene i četiri nove učionice a u školi je osavremenjena nastava nabavkom novih učila, oformljena je i biblioteka, aktivirane sekcije, zadrugu, skoro iskorenila nepismenost odraslih.
