Došao pre rata ministar Marinković sa pratnjom na Zlatibor u Ribnicu, da se odmora. Naredio da bude mir i tišina dok je on tu prisutan, da ne bude razgovora sa brda na brdo „iz vika“.

Bili tu drugari, užičke erske šaljivdžije arhivar Milan Milekić i advokat Sima Terzić nekoliko dana u lovu, boravili u ovoj oazi mira i tišine na konaku Akcionarskog društva „Zlatibor“. Oba prkosni, reše da naredbu izigraju, Milekić izmakne u brdo i počne da doziva Simu:
– Aj, Simo Terziću, aj Simo!!!
– Šta je more šta… odgovara mu ovaj ispred ministrove vile.
– Jesi li čuo da je ministar zabranio da se viče po našem Zlatiboru!
Kad ministar to ču, odmah povuče naredbu. A Simo i Milekić se slatko nasmejaše i krenuše za kerovima u lov na zečeve…
