Gradska faca Savo Šarenac

162

Savo Šarenac bio je Moler, zbog svog boemskog života bio je gradska faca a završio je kao poznati gradski pijanac. Bio je prepoznatljim po velikim neobičnim brkovima tada jedinstvenim Užicu.

Stanovao je u šarganskim zgradama kod carinskog mosta sa suprugom Canom posinkom Nikolom zvanim Mačak, gde je bio predratni bazen za kupanje, jedini Užicu. Uz taj bazen svojevremeno je bila kafanska bašta gde su leti uživali užički boemi Simo Terzić i Milan Miekić.

O Savu su kolale priče osamdesetih da je u mladosti bio čovek nadprosečne snage koji bi često zadivio Užičane. Kao dete je bio užičko mangupče, ali, je pripadao onoj vrsti lepo vaspitanih mangupčića, što kaže: Ljubim ruke, dobar dan komšija i trkne po kafu, kilo šećera itd., kad ustreba. Užički mangupčići su tada bili vaspitana deca, spremni za život, koje je znala sva varoš. Savo nije bili slabići, imao je srce tj. hrabrost, nije bio cinkaroš, voleo je sport, pričali su mi davno stari Užičani.

U mladosti šezdesetih godina smatran je za jednog od najsnažnijih Užičana. Sećam se mislim da sam tada imao 14. Godina bio sam sa čičom Đokom Lazovićem na plaži, na terasi istoimenog restorana. On je igrao šah sa prijateljem Malcom, a ja koji je veoma bio zainteresovan za šah sam posmatrao njihovu igru. Za susednim kafanskim stolom prepunom pivskih boca sedeo je Savo Šarenac sa društvom. Pala je opklada, Savo je tvrdio da će u zubima podići sto uvis iz čučnja I vratiti ga nazad, držeći ga za jedan ćošak u zubima a da neće pasti nijena flaša ili čaša. Tako je i bilo Savo je čučnuo zagrizao ivicu stola polako se podigao I posle nekoliko sekundi vratio sto nazad, i dobio opkladu i aplauz od prisutnih.

Krajem decembra 1971. godine izbio je požar u kafani “Trešnjica” to je bilo pravo ime kafane koji su Užičani zovu Kongo, na Rakiskom pijacu. Kao i obično svakoga dana Savo Šarenac je svratio da popije sa svojim društvom, uzeo je od jednoga od prisutnih kantu sa gorivom sa namerom da naspe u peć i potpali vatru, misleći da je u kanti nafta. Plamen je iznenada buknuo i munjevito zahvatio celu prostoriju. Nekoliko prisutnih pojurlo je na vrata. Konobari se nisu odmah snašli, Dragomir Bacetić – Baceta utrčao je u drugu prostoriju i drškom metle razbio prozor, kroz kji su izašli prepadnuti gosti a za njima i Baceta. “Dim me je već bio ošamutio, jedva sam uspeo da se nekako bacim kroz prozor… Odmah sam otišao u kancelariju preduzeća “Jelova Gora” i pozvao vatrogasce koji su brzo stigli i sa dva šmrka ugasili požar, pričao je kasnije Baceta. Tako je Savo Šarenac na opšte zadovoljstvo žena sa Rakijskog i Carine zapalio svoju omiljenu kafanu.