Атлетика је била још увек веома популарна у Ужицу. Стадион је привлачио младе. Врата стадиона широм отворена. Ишли смо да гледамо тренинге атлетичара. Било је пријатно дружити се и шегачити на трибинама. Ту су се скупљали посебни Ужичани и њихова тада мала деца.
Ужички Градски стадион “24. септембар” био је место где су започели многи ужички талентовани спортисти. На стадону током осамдесетих одржано је неколико рок концерата. Ужичани су тада већином волели рок музику.
Деци примљеној у дом, на улазу су због микозе (гљивична инфекција коже настала као последица дејства мале, тек кроз микроскоп видљиве гљиве) шишали косу и главу мазали јодом, па су она за Ужичане била „жуте главе”.
На новом варошком стадиону у Беглуку, преко пута Железничке станице, било је присутно преко 4000 гледалаца.
Na prvoj fotografiji snimljenoj šezdesetih godina 20. veka danas postoji samo predratna zgrada trgovca Živana Đerića, u kojoj je tada bila Frizerska zadruga. Desno, u
