Ужичани који памте шездесете и седамдесете ће се сетити човека кога је знало цело Ужице. Ако је требало унети угаљ, дрва, послушати, донети и однети, обавити разне послове који су сви избегавали, зовнули би Лојса. Лично највише памтим Лојсове руке, изобличене од тешкога рада.
Даница Поп-Митић: “На Росуљама су за помоћ у обављању разних послова звали човека, чијег се правог имена не сећам, али знам да су га звали Учо.”
